Венски чир, (лат ulcus venosum), венски улкус, је промена на кожи које се јавља због неправилног функционисања залистака у венама,[1] најчешће на ногама у пределу потколеница (лат. ulcus cruris venosum). Код 70% до 90% хроничних рана јавља се венски чир.
Лечење венских чирева, чија је преваленца у одраслој популацији је 0,2 до 2%, изузетно су скупа и дуготрајна, при чему постоји значајна вероватноћа да ће се поновити након оздрављења. Једна студија утврдила је да до 48% венских чирева има рецидив до пете године, након примарног оздрављења.[2]
Тачна етиологија венског чира није одређена, али се сматра да настаје као последица оштећења венских залистака, који не раде правилно, и условљавају пораст притисак у крвним судовима. За нормално функционисање циркулације потребан је градијент (разлика) притиска између артерија и вена како би срце могло да пумпа крв кроз артерије према периферији. Када се поремети притисак крви у венама, значајно већи притисак у венама, у односу на артерије, доводи до трансудације (излива) и накупљања течности у ткивима због његовог истискивања из циркулације.[6] Фактори ризика за настанак венских чирева су;
- Варикозитети,
- Тромбоза дубоких вена,
- Гојазност,
- Смањена физичка активност,
- Мировање након хируршких интервенција,
- Тромбозе након порођаја или инфаркта срца,
- Професије везане за стално седење или стајање,
- Маханичке повреде,
- Преломи,
- Едеми,
- Дуготрајна системска кортикостероидна терапија.
Због нарушене функције вена, најчешће у у ногама, током времена долази до поремећаја циркулације у кожи и другим ткивима што резултује изменом њихове структуре и развојем болести;
- Неправилан протока крви у венама изазива њихову препуњеност која их незаустављиво оштећује
- Због накупљања крви, у даљој фази болести, притисак крви у ногама је тако висок да се ткивна течност сакупља у ногама.
- Јавља се оток стопала и / или потколенице, а оне постају увећане („дебеле“), јавља се црвенило и почињу болови.
- Ткивна течност притиска на све крвне судове, ткива и кожу потколенице.
- Фибриноген из капилара се у виду наслага таложи перикапиларно и блокира транспорт кисеоника у ткиво што изазива ткивну хипоксију.
- Недовољна оксигенација и екстравазација еритроцита доводе до знакова хипостатског дерматитиса.
- Кисеоник и хранљиве материје не допиру до коже и ткива и она почињу да одумиру.
- Одумирањем ткива настаје отворена рана (чир).
- Овако настали услови доводе до отежаног зарастања коже након трауме као и каснији настанак дермосклерозе.
Патогенеза настанака и развоја венског чира заснива на 3 основна фактора (који су идентични за настанак чирева код повишеног притиска, дијабетесе и обољења вена); [7]
- Ћелијске и системске промена изазване старењем,
- Недовољан прилив крви због реперфузијских оштећења,
- Колонизација бактеријама и развој инфекције.
Клиничка слика
Први знаци формирања венског чира су: [8]
- Мале отворене ранице које настају спонтано или након повреде коже потколеница (најчешће на њеној доњој трећини) које никако не зарастају,
- Промена боје коже потколеница са појавом тамне пигментације,
- Везивно ткиво постаје све тврђе,
- Ноге су задебљане-отечене.