MOŽDANI UDAR SIMPTOMI I LEČENJE

Moždani udar označava stanje u kom nedovoljan priliv krvi i kiseonika u deo mozga, uzrokovan začepljenjem ili prsnućem krvnog suda, dovodi do oštećenja i brze smrti moždanih ćelija i, usled toga, gubitka funkcije te regije centralnog nervnog sistema, što je trajna posledica jer se ćelije centralnog nervnog sistema ne obnavljaju. Procenjuje se da svakih šest minuta jedna osoba u svetu doživi šlog. U razvijenim zemljama ovo je drugi uzrok smrtnosti kod žena i peti kod muškaraca, a u Srbiji je moždani udar kod žena prvi uzrok smrtnosti ,dok je kod muškaraca na drugom mestu. Koji su prvi znaci i simptomi moždanog udara, kako delovati preventivno, lečiti se i kako teče oporavak od moždanog udara saznajte u nastavku…

MOŽDANI UDAR SIMPTOMI

Najčešći simptomi moždanog udara jesu oduzetost desne ili leve polovine tela (lica, ruke i noge), nemogućnost normalnog izgovaranja reči ( oduzet govor ) ili razumevanja govora (ili ijedno i drugo), trnjenje jedne polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje s vidom, duple slike, zbunjenost, ili čak teška, dotad nepoznata jaka glavobolja. Ovi prvi simptomi počinju naglo, pa je potrebno da se osoba odmah javi službi hitne medicinske pomoći koja će ga odvesti na dalje lečenje i zbrinjavanje .Kada su u pitanju faktori rizika simptomi moždanog udara kod žena nakon ulaska u menopauzu su puno češći i tada su one zbog svog hormoskog statusa i puno ugroženije,te bi svakako trebalo da imaju pojačanu svest o opasnosti od moždanog udara u specifičnim stanjima tokom života (trudnoća, period babinja – puerperijum i vreme korišcenja oralne kontracepcije). Iako znamo da muškarci češće obolevaju od moždanog udara, moždani udar kod žena je puno opasniji i češće završava smrtnim ishodom. Naime, kako u proseku žive duže od muškaraca, rizik da tokom života dobiju moždani udar sa fatalnim posledicama je daleko veći nego kod muškog pola, žene stoga moraju imati svest o faktorima rizika koji, delujući u srednjim godinama, povećavaju rizik od moždanog udara u starijim godinama, a to su, pre svega, gojaznost, hipertenzija, dijabetes i pušenje. Sva novija medicinska saznanja i to iz proteklih dvadeset i više godina ukazuju na to da šlog može i treba lečiti, a glavni preduslov za to je brzo otkrivanje simptoma i odgovarajuća reakcija, kako kod obolelog, tako i celokupnog zdravstvenog sistema koji je dužan da mu pomogne. U lečenju ove bolesti ključna su prva tri do četiri sata od početka ispoljavanja simptoma. Postoje strogi medicinski kriterijumi po kojima se utvrđuje koji pacijent može da primi terapiju,koja ukoliko se primeni na vreme, uspesno razgrađuje tromb koji je izazvao moždani udar i tako smanjuje posledice ove bolesti.

ŠTA UKOLIKO SIMPTOMI MOŽDANOG UDARA IZOSTANU ?

Takozvani nemi moždani udar ,više nije novost i potpuna nepoznanica . Jedna velika američka studija pokazala je da je medu 2.000 naizgled zdravih odraslih ljudi, prosečne starosti 62 godine, čak deset odsto imalo znake nemog moždanog udara na snimcima mozga magnetskom rezonancom. Dakle, kod ovih osoba nikada nisu postojali simptomi i predznaci moždanog udara .Važno je znati da se nemi moždani udari češće otkrivaju kod osoba s povišenim krvnim pritiskom, pogotovo sistolnim, kod onih s posebnim poremećajem srčanog ritma koji se zove apsolutna aritmija, kao i kod osoba s aterosklerozom koja je zahvatila karotidne arterije. Takođe, povećanom riziku od šloga izložene su nešto starije osobe, dijabetičari i dugogodišnji pušači. lako se simptomi moždanog udara klinički ne ispoljavaju, povezani su sa oštećenjem pamćenja i drugih viših moždanih funkcija, sa depresivnošću, ali i nestabilnim hodom te čestim padovima. Dakle, iako su ‘nemi’, nisu bezazleni, pogotovo što imaju tendenciju da se ponavljaju, bez upozorenja. Kako prepoznati moždani udar ovakvog tipa ? Naravno i za to postoje načini da za otkrivanje , najbolja mera je prevencija ,redovan odlazak kod lekara, lečenje bolesti kao što su povišen pritisak,masnoće u krvi,preporučuje se prestanak pušenja cigareta ,a predlaže se aktivan život i pravilna ishrana.

PONOVLJENI – DRUGI MOŽDANI UDAR

Smatra se da je rizik da se moždani udar ponovi najizraženiji mesec dana po prvom moždanom udaru. Međutim, kada ga jednom doživite, rizik da se on ponovi ostaje povećan i narednih godina, čak i deceniju kasnije. Statistike pokazuju da pet godina nakon moždanog udara novi šlog doživi bar 25 odsto ljudi. Ponovljene epizode se češće javljaju kod starijih bolesnika, onih koji imaju povišen krvni pritisak ili šećernu bolest, kod pušača i onih koji imaju poseban tip poremećaja srčanog ritma – apsolutnu aritmiju. Na to da li će se moždani udar ponoviti utiče i mehanizam koji je prouzrokovao prvi slog – pogotovo je opasno ukoliko se radilo o trombu koji je išao iz srca ili karotidne arterije. Nakon ponovljenog šloga povećan je rizik da se bolesnik ne oporavi od oštećenja, te da nastanu gubitak pamćenja, depresija, pa i smrtni ishod. Novi moždani udar moguće je sprečiti. Potrebno je primenjivati mere takozvane sekundarne prevencije, koje podrazumevaju upotrebu nekih lekova (nekada i hirurških intervencija), kontrolu faktora rizika, promenu životnih navika, što vam sve može objasniti i vaš lekar. U slučaju da se pojave prvi simptomi moždanog udara treba se odmah javiti specijalisti.

TRANZITORNI ISHEMIJSKI ATAK

Mini moždani udar ili tranzitorni ishemijski atak ( TIA ) je prolazni poremećaj moždane cirkulacije, koji po definiciji ne ostavlja neurološki deficit, mada to ne znači da nije došlo do oštećenja mozga, lako su smetnje prolazne, iza njih stoji patološko stanje moždane cirkulacije. TIA je izuzetno važna jer je znak upozorenja i može biti najava šloga ! Radi se o jedinstvenoj prilici da se bolest spreči na vreme, i zato je važno da se bolesnik s prolaznim smetnjama koje odgovaraju šlogu – odmah javi svog lekaru. Svaki peti pacijent koji je doživeo lakši moždani udar imao je znake upozorenja u proteklih nedelju dana, najčešće u prethodna dva dana ! Uzroci TIA i ishemijskog moždanog udara su isti. Rana procena lekara može sprečiti nastanak oboljenja . Bolesniku se po pravilu rade pregledi usmereni na otkrivanje mehanizma nastanka smetnji i uvode određeni lekovi. Prema nekim svetskim statistikama, ako se bolesnicima sa TIA odredi adekvatna terapija odmah, prvog dana, rizik od moždanog udara u prva tri meseca pada sa deset na dva odsto. stoga ne čekajte da simptomi moždanog udara sami od sebe prođu, već se odmah javite vašem lekaru.

MOŽDANI UDAR OPORAVAK I ISHRANA

Opšta preporuka i najbolja prevencija moždanog udara je zdrava,pravilna i fino balansirana ishrana uz redovnu fizičku aktivnost i što češći boravak u prirodi na vazduhu. Moždani udar se ne sme nikako potceniti,doslednost u terapiji i zdrave životne navike su najbolja preventiva za to. Sve zasićene industrijske masti se moraju potpuno izbaciti iz svakodnevnih jelovnika,isto važi i za koncentrovani beli šećer koji je veoma štetan.Umesto toga treba unositi nezasićene omega 3 masti i biljne šećere . Kuvano i sveže sezonsko povrće je obavezna stavka u dnevnom meniju . Ukoliko šećer morate konzumirati ,izaberite žuti šećer. Sva riba je dozvoljena sem dimljene ,pripremajte je na maslinovom ulju. Izbegavajte crvena mesa u ishrani,već jedite bela posna mesa (najbolje je kuvano). Umesto belog jedite integralni ili crni hleb,takođe nezaobilazne su i integralne žitarice. Oprez sa alkoholom ,dozvoljeno je popiti najviše čašu crnog vina za ceo dan,sve ostalo se zabranjuje. Ova pravila podjednako važe za sve rizične grupe. Oporavak nakon moždanog udara je nezamisliv ako bolesnik nastavlja da puši,te je ostavljanje cigareta i odbacivanje alkohola jedino trajno rešenje.Samo u Srbiji na godišnjem nivou oboli od 25 do 30 hiljada stanovnika od šloga ,a poražavajuća je činjenica je da se kod četiri od pet takvih pacijenata ,moždani udar mogao sprečiti da je oboleli na vreme otišao lekaru ,pri pojavi prvih simptoma i upozorenja.Stoga ,ako ne možete da se nasmejete, da izgovorite neku jednostavnu rečenicu, isplazite jezik ili podignete ruke – iz istih stopa zovite Hitnu pomoć!

KAKO SPREČITI MOŽDANI UDAR KOD KUĆE

Ovom prilikom dajemo vam jedan izuzetan prirodni lek,koji potpuno samostalno možete napraviti i kod vaše kuće. Receptura nam dolazi nam iz Uzbekistanske narodne medicine ,a preporučio ju je M.Hamrajev koji je i predsednik akademije . Radi se o leku koji značajno poboljšava motoriku i ubrzava oporavak nakon moždanog udara.

Priprema recepta:

Usitnjen lovorov list ( 30 g) stavite u staklenu teglu i prelijte sa 2 dl kvalitetnog maslinovog ulja.Dobro zatvorite teglu i odložite je na toplo mesto da odstoji desetak narednih dana. Nakon toga dobijeno ulje koristite za masažu oduzetih delova tela..

LEKOVITA ČORBA UBRZAVA OPORAVAK NAKON MOŽDANOG UDARA

Kao što smo i napomenuli u ranijem delu našeg teksta ,moždani udar zahteva potpunu posvećenost bolesnika ka zdravoj ishrani i navikama. Jedan recept za lekovitu čorbu se izdvojio kao veoma delotvoran za oporavak ,a odlična je i prevencija moždanog udara..Evo šta nam treba od sastojaka:

Velika supena kašika kvalitetnog maslinovog ulja
– Jedna šargarepa
– Sitno iseckan crni luk
– Četiri čena izgnječenog beog luka
– Šolja graška (može i smrznutog)
– Spanać (može i pakovanje smrznutog)
– Jedan lovorov list
– Pola kafene kašičice timjana (sušenog)
– Biber
– Dve male kašičice izrendanog svežeg đumbira

Priprema lekovite čorbe:

Malo zagrejati maslinovo ulje pa lagano dodavati crni luk,đumbir,timjan,beli luk i šargarepu i lagano propržiti najduže pet minuta. Sada se dodaje grašak,voda i lovorov list i puštate dok ne provri. Čim se to desi smanjite temperaturu na vašem šporetu ,poklopite i lagano kuvajte sve dok vam grašak ne omekne. Nakon toga dodajte spanać. Ako želite nešto gušću krem čorbicu ,koristite štapni mikser ..

MOŽDANI UDAR LEČENJE BILJEM

Posledice moždanog udara su često jako teške ,te su oporavak i rehabilitacija izuzetno zahtevni. Preporuke lekara su brojne, a ono što često izostane su pripravci na bazi bilja,koji mogu doprineti poboljšanju stanja . Evo šta nudi narodna medicina i fitoterapija…

ČAJ OD BELE IMELE RECEPT

U toku 6 sedmica piti po tri šolje čaja,zatim u naredne dve sedmice po dve i dve sedmice po šolju imelinog čaja.

Kako se pravi čaj od bele imele:

– Malu kafenu kašičicu sa imelom usuti u dva i po dl hladne vode i ostaviti potopljeno tokom cele noći,izjutra zagrejati i dobro procediti.Najbolje je čaj od imele usipati u termos koji ste isprali sa vrelom vodom i tako čuvati napitak,da bi se izbegla naredna grejanja tokom dana,ukoliko nemate termos bocu stavite šolju u odgovarajuću posudu sa toplom vodom neposredno pred konzumiranje napitka..

Za moždani udar i oporavak dobro se pokazao i sledeći recept od mešavine lekovitog bilja :

– Podjednake količine veronike,kantariona,matičnjaka,lavande,žalfije i ruzmarina dobro izmešajte i uzmite od svega jednu malu kafenu kašičicu i poparite sa dva i po deci provrele vode. Ostavite nekoliko narednih minuta da odstoji bez mešanja. Najbolje je mešavinu piti dva puta dnevno po jednu šolju od 2 dl ..

OBLOZI ZA MASAŽU ODUZETIH DELOVA TELA

– Oblozi sa švedskom grančicom se stavljaju na potiljak i omogućuju bolju prokrvljenost i osvežavaju ugrožene moždane ćelije
– Za moždani udar kod žena i muškaraca ,odlično se pokazalo esencijalno ulje od kantariona i timjana ,koje se preporučuje za masažu oduzetih delova.Isto važi i za esencije rusomače i hajdučice…
– Listovi gaveza su odlični za motoriku oduzetih delova.Treba ih preliti vrelom vodom,još dok su vrući umotati u odgovarajuće poveze i kao oblogu prisloniti na telo.
– Listovi paprati (bez stabljika) se mogu staviti u jastuke i preko noći bolesnik treba da leži na njima.Relaksiraju i opuštaju obolelog..

SEDEĆE KUPKE UBLAŽAVAJU TEGOBE

Kao dodatna terapija za moždani udar preporučuje se lekovita kupka od rastavića i hajdučice sa 100 grama zelja i 200 grama zelja od timjana…Sve biljke treba da se potope u hladnu vodu i tako ostave tokom cele noći. Ujutru se mešavina zagreje i prirdodaje se unapred pripremljenoj vodi u kadi. Bolesnik treba da sedi najmanje dvadesetak minuta u takvoj kupci. Kod totalne kupke izuzetno je važno da srce obolelog bude van domašaja vode. Ovu kupku još dva puta možete napraviti od istog zelja. U narodnim recepturama stoji da se u toku jedne sedmice sme upotrebiti za kupku samo jedna vrsta lekovitog bilja…

Nadamo se da smo vam dali korisne informacije kako prepoznati moždani udar ,stoga vam savetujemo da podelite naš tekst ako smatrate da može biti koristan i vašim prijateljima…

CINK I SELEN – 2 ČUVARA NAŠEG IMUNITETA: Evo u kojim namirnicama ih ima najviše

Evo u kojoj hrani ćete pronaći najviše cinka i selena – važno za očuvanje imuniteta!

Cink i selen – dva prirodna čuvara našeg imuniteta!

U ovom periodu, vrlo je važno ojačati imuni sistem. Najbolji način da se telo osnaži je uravnotežena ishrana koja se sastoji od niza minerala i vitamina, dovoljno sna, kao i redovna fizička aktivnost.

Samo telo koje ima jak imunitet u stanju je da se izbori sa virusimabakterijama, toksinima, infekcijama i upalnim procesima.

Pored vitamina C i D, minerali cink i selen igraju značajnu ulogu u jačanju imuniteta.

Cink

To je oligomineral koji podstiče neutrofile i NK ćelije koje se bore protiv virusnih infekcija. Ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta, može pomoći da se smanji učestalost infekcija, kao i njihovo trajanje.

Nedostatak cinka dovodi do zastoja u razvoju, smanjenog apeptita, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama.

U ovim namirnicama ćete pronaći cink:

  • Žitarice
  • Spanać
  • Semenke – sušene semenke lubenice, semenke bundeve, suncokreta, čia semenke
  • Pivski kvasac
  • Ostrige
  • Soja
  • Orašasti plodovi – kikiriki, bademi, orasi
  • Voće – avokado, banane, kivi, jagode, breskve
  • Povrće – krastavci, zelena salata, masline, luk, grašak, spanać, batat, paradajz
  • Kakao (crna čokolada)

Selen

Selen je ključni hranjivi sastojak za imunološku funkciju, a takođe je antioksidans koji pomaže da se pojača odbrana tela protiv bakterija i virusa. Naučnici su ustanovili da su ljudi sa niskim nivoom selena podložniji razvoju oboljenja.

Izvori selena su sledeće namirnice:

  • Riba i morski plodovi: tuna, sardine, ostrige, školjke, škampi, losos, rakovi.
  • Nemasno meso – piletina
  • Brazilski orah
  • Orasi
  • Pšenične klice
  • Jaja
  • Beli luk
  • Seme suncokreta

Moringa – Drvo Života – Zeleno zlato + RECEPT

Moringa: ‘Zeleno zlato’ bogato hranljivim materijama

Moringa je jedna od trenutno najpopularnijih namirnica kod ljudi koji uživaju u zdravoj ishrani, a zbog svojih izuzetne hranljive vrednosti.

Nakon čija semenki, kinoe i ašvagande, na tržištu hrane se pojavila nova “supernamirnica” koja je oduševila mnoge korisnike zdrave ishrane, nuticioniste i fitnes trenere.

Reč je o moringi, drvetu koja raste u podnožju Himalaja i u nekim regijama Indije, Afrike, Pakistana, Tajlanda.

Baš kao i druge popularne namirnice, zdravstvene blagodeti moringa drveta su poznate u raznim kulturama hiljadama godina unazad. Prema “Gugl” trendovima, interesovanje za moringu je rapidno poraslo posednjih pet godina.

Lekovita svojstva moringe

Prema studijama objavljenoj u žurnalu “Phytotherapy Research” kora, sok, list, koren, seme i cvet moringe su se tradicionalno koristili za lečenje raznih bolesti, uključujući: otok, artritis, epilepsiju, poremećaj štitaste žlezde, bolesti anemije, kod bakterijskih, gljivičnih, virusnih i parazitiskih infekcija.

Kao da to nije dovoljno, ovo “magično drvo” je takođe povezano sa pozitivnim efektima na rast funkcije kože i kose, zdravlje kostiju, imunitet, kod kardiovaskularnog zdravlja, zdravlja očiju i prevencije raka. Osim toga, pripisuje joj se i afrodizijačko dejstvo – muškarcima pomaže kod erektilne disfunkcije, a ženama povećava užitak u seksu.

Moringa je danas postala trend u ishrani zbog hranljivih materija. Njeni listovi sadrže više vitamin A nego šargarepa, više kalcijuma od mleka, više gvožđa od spanaća, vitamina C od pomorandži, više kalijuma od banana i proteina od jogurta.

Izveštaji o svedočanstvima koji pokazuju da je Moringa Oleifera pomogla ljudima kod:

Anemie, Anksioznosti, Astme, Mitisera, Nečistoać krvi, Krvnog pritiska, Bronhitisa, Kijavice, Kongestije (zastoj) u grudima, Kolere, Kolitisa, Konjuktivitisa, Kašlja, Dijabetisa, Dijareje, Hidropsije (vodene bolesti), Dizinterije, Infekcije očiju i ušiju, Groznice (vrućice), Oticanje žlezda, Gonoreje, Glavobolje, Histerije, Crevne gliste, Žutica, Malarija, Bolovi u zglobovima, Bubuljice, Trudnoće, Laktacije, Psorijaze, Poremećaja disanja, Skorbuta, Pomankanje semena, Kožnih infekcija, Upale grla, Bolnih (ranjivih) mesta, Uganuća, Stomačnih ulcera (čireva), Tuberkuloze, Tumora, Urinarnih poremećaja, Rana.

Kako se koristi u ishrani?

Moringa ima iznenađujuće lep ukus, a zbog svega navedenog ova biljka odličan je dodatak ishrani. Lišće moringe se najčešće melje u prah i pije kao čaj, a od njega se prave i salate i začini.

Za početak će vam trebati oko 6 grama na dan (oko dve i po kašičice ili šest kapsula). Moringu možete umešati u napitke, hleb, kolače, supe, umake, a možete započeti dan napitkom od kašičice moringe, kašičice meda i soka od pola limuna pomešanih s vodom.

DOZIRANJE

ODRASLI
1 Kašičica na dan Za očuvanje dobrog zdravlja
2 Kašičice na dan Za lečenje i borbu protiv oboljenja
DECA (1-7 god. stara)
1 Kašičica na dan Za očuvanje dobrog zdravlja
2 Kašičice na dan Za lečenje i borbu protiv bolesti

                

 

 

 

 

Napomena:  1 kašičica = 3 -4 grama

Kada su u pitanju trudnice, dojilje, bebe koje se odvikavaju od dojenja, sportisti i osobe koje moraju da značajno podignu imunitet ili svoju energiju radi izloženosti teškim naporima doza se može povećati do 1 do 2 supene kašike na dan (15 – 30 grama).

Osim u ishrani, moringino ulje se koristiti i u kozmetičkoj industriji za izradu parfema.

MORINGA se tradicionalno koristi za sledeća stanja i oboljenja:

Dijabetes, Visoki/Niski krvni pritisak, Smanjena energija, Gubitak težine, Lupus, Čišćenje creva, Upale, Razna stanja kože, Lajmska bolest, Gladovanje, Kronova bolest, kao Vitaminski dodatak ishrani, Čireve, Crevne poremećaje, Makularnu degeneraciju, Reumatoidni artritis, Osteoporozu, Kancere (Leukemije & Limfomi), Tumore, Groznice, Glavobolje, Ulcere, Impotenciju, Menstrualne poremećaje, Neuhranjenost, kao Nutritivna pomoć dojiljama.

Imamo preko 46 antioxidanta i 36 anti-upalnih sastojaka a koji se svi prirodno pojavljuju u Moringi. To je razlog zašto mnogi ljudi preferiraju Moringu kao najbolji prirodni izvor antioksidanasa.


Recept za anemiju

  • Med (domaći) 250g
  • 2-4 kafene kašičice Moringa praha
  • 2-4 kafene kašičice organskog Kakao praha
  • 2 kafene kašičice seme koprive

Priprema i upotreba:

Sve sastojke pomešati u 250g meda (domaćeg) i koristiti ujutru i uveče pre obroka. Čuvati u frižideru.


 

Šta leči sveži zeleni sok od Spelte – sok od pšenične trave

Šta je zeleni sok od Spelte i kako se pravi. Sok od pšenične trave je otkrila Dr Ann Wigmore. Šta leči sveži sok Speltine trave

Sok od spelte prva je napravila engleska doktorka Ann Wigmor koja se pre više od pola veka izlečila od raka debelog creva, upravo zahvaljujući ovom zelenom soku.

Živela je preko 90 godina. U poznoj dobi od 82 godine Dr. Ann Wigmore nije imala nijedne sede vlasi. Veruje se da je sveži sok od Spelte bio jedan od razloga njene vitalnosti, uz sve one genetske predispozicije i zdrav život koji je vodila.

To je bilo toliko neverovatno da su je studenti zamolili da im dopusti da prouče njenu kosu u laboratoriji. Test je pokazao da je to bila njena prirodna boja! To je bio rezultat redovnog pijenja soka mlade pšenične trave, pijenja fermentisanog napitka od klica žitarica, koji je prepun vitamina B, K i E, proteina i enzima, zdrave ishrane i povremene detoksikacije.

1984. godine izlazi saopštenje Dr. Robinsona „Žive namirnice i kancer“sa spektakularnim saznanjem da presna hrana umanjuje rizik od raka za 75%, a da ga sok od pšenične trave redukuje za 95%.

Kako da napravite sok os Spelte

Sveze cedjen zeleni sok od spelte – pšenične trave, pravi se od mladih izdanaka pšenice koji su isklijali iz zrna pšenice i narasli su nekih 10-15 cm u vidu vlasi trave. Trava se poseče i procedi se kroz sokovnik koji nema metalnih delova da bi se sačuvali enzimi soka pšenice. Jedna doza soka je oko 30 ml, ili jedna rakijska čašica koja se pije sat vremena pre jela.

Ukus je slatkast sa aromom i mirisom trave.

Pšeničnu travu možete sami da sadite, ali je možete i kupiti u prodavnicama zdrave hrane u svežem ili u osušenom obliku. Najjeftiniji način je da uzgojite pšeničnu travu sami. Pšenica raste jako brzo, a da biste je uzgojili potrebno vam je ekološko seme pšenice, treset i zemlja. Spelta je stara vrsta pšenice koja nije genetski modifikovana. Više o tome saznajte u tekstu šta je Spelta ili Krupnik.

Postupak pravljenja soka od Spelte:

1. Potopite semenke pšenice osam do dvanaest sati.
2. Semenke ostavite u staklenoj tegli i tokom sledećih 24 sata isperite ih tri puta.
3. Kada počneda se nazire klijanje, posadite semenke na vrh zemlje. Odnos neka bude jedan deo treseta prema tri dela zemlje.
4. Zalijte posađenu pšenicu i pokrijte teglu tokom prva tri dana, da se ne isuši. Tokom tih dana dobro zalijte pšenicu ujutru, a uveče je poprskajte vodom.
5. Četvrti dan otkrijte teglu, neka semenke budu na indirektnom svetlu.
6. Idealna temperatura za rast pšenice i izbegavanje plesni je 21C do 26C. Ako se pojavi buđ, gajite novu pšeničnu travu.
7. Pšeničnu travu možete da sečete kada naraste oko dvadeset centimetara. Dva dana pre rezanja iznesite je na sunce da bi došlo do sinteze hlorofila.
8. Za novu turu, koristite novo seme i zemlju.
9. Sok od pšenične trave možete da iscediti uz pomoć sokovnika ili da je sameljete u blenderu uz dodatak vode.

Jedna dnevna doza Speltinog soka menja 1,5 kg različitog povrća!

Sveži sok od Speltine trave ima znatno jaču koncentraciju nutrijenata nego običan prah lista jer su hladnim cedjenjem potpuno odstranjena čvrsta vlakna!

Lekar i biohemicar dr.T.Ernst je otkrio i u pšeničnoj travi antikancerogeni vitamin B17 (leatril). Studija u Izraelu na 60 pacijenata sa dijagnozom raka dojke je pokazala da sok od pšenične trave može smanjiti negativne efekte koje prouzrokuje hemoterapija.

Šte leči sveži sok od Speltine trave

1. Čisti i jača krv, jer zeleni sok ima 70 posto hlorofila, hlorofil sadrzi jezgro magnezijuma, a hemoglobin (u ljudskoj krvi) jezgro gvozdja.Hlorofil i belancevine daju hemoglobin. Broj crvenih krvnih zrnaca se vraća u normalu vrlo brzo.
2. Hlorofil je antibakterijski, te čisti naš organizam i spolja (kupkama) i iznutra čak i od teških metala iz creva,a nauka je dokazala da hlorofil zaustavlja rast i razvoj nepoželjnih bakterija, tekući hlorofil prodire u tkiva, pročišćava ih i obnavlja, ispire ostatke lekova iz tela, hlorofil pomaže pročišćavanju jetre.
3. U Speltinom zelenom soku (prvobitno gajena podvrsta pšenice neizmenjena od pre 100 godina) pronađeno više od 100 elemenata koji su potrebni čoveku. Ako se uzgaja na organskom tlu, apsorbuje 92 od 102 poznata minerala iz tla, neorgansko povrće sa pijace daje samo 17-51.
4. Bogat je raznim enzimima, Speltin sok ima preko 300 enzima, čak i retke koje smo imali samo na rođenju.
5.  Podiže alkalnu sredinu u telu, onemogućavajući time pojavu raka koji ne moze u toj sredini da se razvija. Pomoćno sredstvo kod lečenja raka!
6.  Poboljšava plodnost (Visoki udeo magnezijuma u hlorofilu gradi enzime koji obnavljaju polne hormone).
7.  Bogata je proteinima
8.  Pomaže kod regulisanja telesne težine
9.  Podiže nivo energije, smanjuje negativne efekte hemoterapije
10. Usporava proces starenja
11.  Smanjuje upale, topi ciste na jajnicima i bubrezima pomoću zelenog speltinog soka
12. Čisti kožu i uklanja neprijatne mirise
13. Smanjuje šećer u krvi
14. Sveži zeleni sok je sirovi hlorofil i može se uzimati oralno bez ikakvog toksičnog delovanja.
15. Sadrži puno kiseonika. Mozak i sva telesna tkiva funkcionišu optimalno sa visokim procentom kiseonika.
16. Snižava visok krvni pritisak i ojačava kapilare.
17. Izvrsna pomoć kod kožnih problema poput ekcema ili psorijaze.
18. Sprečava rast sede kose, vraća kosi njenu prirodnu boju.
19. Izvrstan kod gnojne upale zubnog mesa.
20. Implanti zelenog soka u obliku klistira izvrsni su za čišćenje i detoksikaciju zidova creva.

Zujanje u ušima – tinitus

Tinitus predstavlja poremećaj slušne percepcije – percepcije zvuka u odsustvu spoljnog izvora. Reč potiče od latinske reči tinnire što znači zvoniti i kao tegoba poznat je od davnina, pominje se i u Bibliji i Talmudu. Uglavnom se javlja kod starijih osoba, kod osoba koje su profesionalno izložene buci, ali u današnje vreme sve je češči i kod veoma mladih osoba zbog izlaganja zvucima prekomerne jačine (muzika, slušalice).

zujanje-u-usima

Tinitus ne predstavlja bolest, već simptom koji može ukazivati ili na bolest uva ili na neki sistemski poremećaj koji ima uticaja na funkcionisanje slušnih puteva. U potpunoj tišini većina ljudi može čuti diskretan šum, kao posledicu normalnih aktivnosti unutrašnjeg uva i okolnih struktura. Ukoliko postaje jači, češći ili stalan, zahteva ispitivanje i lečenje.

Objektivni tinitus se odnosi na zvuke koji zaista postoje, ali ne bi trebalo da se čuju. Najčešće se čuje kao pulsirajući šum u ritmu rada srca, potiče od krvnih sudova koji prolaze u blizini uva (suženja, proširenja,,,). Kao kuckanje, lupanje ili lepršanje mogu se čuti kontrakcije malih mišića srednjeg uva.

Subjektivni tinitus je daleko češći, ne postoji u stvarnom okruženju – predstavlja fantomsku senzaciju zvuka koju bolesnici lociraju u uvu ili u glavi. Nastaje kao posledica poremećenog funkcionisanja na nivou unutrašnjeg uva, slušnog živca ili moždanih slušnih puteva i u zavisnosti od mesta nastanka može se čuti kao brujanje, šuštanje ili pištanje različite jačine. Varira od vrlo diskretnog, onog koji se čuje samo noću, kada je tišina, do veoma uznemiravajućeg koji remeti kvalitet života. Koliko će nekom smetati prevashodno zavisi od tipa ličnosti. Napetost, hronični umor i nezadovoljstvo čine da tinitus koji bi neko tek registrovao pravi ozbiljne smetnje.

Prvi zadatak lekara je da otkrije šta ga izazvalo pojavu tinitusa. Broj mogućih uzroka je veliki, od najbanalnijih, kao što je čep od ušne masti ili dlaka koja se nakon šišanja zabola u bubnu opnu, preko širokog spektra internističkih ili neuroloških bolesti, pa sve do tumora. Srećom, ozbiljni uzroci su veoma retki.

Detaljno ispitivanje uva i slušnih puteva (pregled, audiometrija, timpanometrija, evocirani potencijali) pokazaće mesto nastanka, a u razgovoru sa pacijentom otkriće se i mogući uzrok. Nekada je potrebno i šire ispitivanje – pregled interniste, neurologa, snimanje glave magnetnom rezonancom.

Ne postoji standardni protokol za lečenje tinitusa i ne postoji specifična terapija koja daje zadovoljavajući efekat kod svih bolesnika. Lečenje tinitusa uvek se usmerava u pravcu uzroka, ako je on poznat. Ukoliko se tinitus javlja kao posledica kardiovaskularnih, bubrežnih, metaboličkih, autoimunih, infektivnih ili drugih sistemskih poremećaja sprovodi se specifična terapija.

Ono što je za tinitus karakteristično je da je često udružen sa psihičkim smetnjama. Anksioznost, depresija, stres, poremećaj sna i slična stanja čine da se tinitus teže podnosi i da remeti kvalitet života. Ređa situacije je da je tinitus uzrok ovim stanjima. U oba slučaja, od posebne koristi se pokazala primena antidepresiva iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina.

Pogledajte video kako se rešiti tinitusa…

Šta je autofagija i kako utiče na naš organizam…

Kalorijska restrikcija, autofagija i post? Kako se radi i ima li smisla?

Autofagija je mehanizam našeg organizma koji nam pomaže da budemo zdravi. Iako je ljudski organizam zdrav, ćelije doživljavaju oštećenja za vreme raznih metaboličkih procesa. autofagija 

Kako starimo, naš organizam je pod konstantnim stresom sa sve više oštećenja nastalih usled delovanja slobodnih radikala. Naše ćelije postaju više izložene oštećenjima i delovanju toksina.

Pored toga kako organizam stari, usporavaju se i metabolički procesi, menja se endokrini sistem i struktura hormona. U tom slučaju organizam se takođe izlaže većem stresu i dolazi do određenih promena. autofagija post

Tada na scenu nastupa autofagija. Ovaj proces u organizmu pomaže našem telu da se oslobodi oštećenih ćelija. Među ciljane mete su uključene i aktivne ćelije koje nemaju nikakvu ulogu u organizmu. Ćelije koje predstavljaju višak a takođe i maligne ćelije. autofagija restrikcija

Još se sećam šta je rekao mojoj sestri: ”Kćeri, ja mislim da ti trebaš da probaš gladovanje, neka ti Nikola pronađe to i videćeš to je nešto najbolje što možeš da učiniš za sebe. Najbolje od svega je što ne košta ništa a toliko je efikasno da ćeš preobraziti sebe.” autofagija sta da jedem

Moja sestra je povredila koleno par nedelja nakon porođaja, pukla joj je prednja ukrštena tetiva. Zbog te povrede i carskog reza koji je pre toga imala je morala da leži i slabije se kreće par meseci. Kilaža je skočila i od tada je teško skinuti je, da li je zbog godina, zbog hormona ali iako ne jedemo mnogo, kilaža u našim godinama ne pada nikad, a ponekad poraste.

Jošinuri Ohsumi autofagija

Bilo mi je malo začuđujuće kako jedan monah za Hilandara zna takve stvari i onda zaronih u rad profesora Jošinurija. On je zaista dobio nagradu za proučavanje kalorijske restrikcije i dokazao da gladovanje od 12 sati i duže izaziva u telu proces autofagije. U autofagiji naš organizam počinje da ”jede samog sebe” razlažući proteine i druge komponente radi reciklaže i stvaranja energije. To je proces obnove organizma jer u gladovanju telo ima više vremena da se oslobodi od toksina i ”greški u sistemu”. Taj proces dovodi do smanjenja kilaže, podizanja imuniteta, ubijanja bakterija, virusa i ćelija tumora, poboljšanja funkcija mozga i na kraju do produženja života. Taj proces obnove organizma je veoma bitan za preživljavanje svih organizama, ne samo ljudi. Jošinuri je dokazao da ovaj proces postoji kod svih organizama na planeti, od gljivica do ljudi. autofagija ishrana 

Pre rada profesora Jošinurija o toj temi je bilo manje od 20 naučnih radova ukupno, a nakon objave njegovog rada 2016. godine pojavilo se 5000 naučnih radova na tu temu. Svi su shvatili da je on na tragu nečega jako bitnog.

Osnove autofagije

Prvo da razjasnimo terminologiju. Kalorijska restrikcija ili post je isto što i gladovanje, podrazumeva da u toku dana postoji period u toku koga ste bez hrane barem 14-16 sati.  Zašto tako puno? Zato što vašem telu treba odprilike 12 sati da istroši rezerve glikogena u telu i da uđe u ketozu i počne da koristi masti iz jetre i masti oko unutrašnjih organa za stvaranje energije. Ulazak u ketozu je ono što je potrebno da se pokrene i proces autofagije u vašem telu. Tada organizam kreće da uklanja ćelije sa greškama i pod mikroskopom se može videti pojačana aktivnost ubijanja bakterija, virusa i ćelija tumora. Autofagija je proces obnove organizma na ćelijskom nivou. autofagija meso

Reč ”autofagija” na grčkom znači ”jede samog sebe”.

Već vidim izraz očaja na licima bodibildera: ”Šta brate, ja da pustim da mi telo jede moje mišiće i proteine?” ili one stručnjake koji su u fazonu ”…ako nemaš 12 obroka dnevno to nije zdravo i tvoje telo će se skvrčiti i na kraju ćeš umreti!” 🙂 Ne brinite, vaš organizam je pametno dizajniran, autofagija se već i sada dešava u svakom telu jer je dnevno potrebno 200-300 gr. proteina za obnovu organizma a ljudi u proseku unose oko 70 gr. dnevno, ostatak rešava proces autofagije. Proteini se razbijaju na nivo amino kiselina, kao Lego kockice, i onda telo odlučuje da li će te amino kiseline iskoristiti i ponovo napraviti neki protein ili će ih kao višak poslati u bubrege kako bi ih izbacili kroz mokraću.

Ranije se mislilo da autofagija neselektivna u smislu da pogađa ceo organizam, međutim Jošinurijev rad je dokazao da je to vrlo selektivan proces i da se dešava samo tamo gde postoji greška, oštećenje proteina ili preterana akumulacija proteina. Drugim rečima autofagija neće pojesti vaše mišiće, već će se baviti ispravkom onih proteina ćelija koje nisu kako treba.

U tom procesu se razgrađuju proteini koji imaju oštećen DNK ili stari proteini koji bi daljem starenjem mogli da budu oštećeni i možda na kraju dovedu do stvaranja nekog tumora. Drugim rečima telo poredi da li je protein izgrađen u skladu sa vašim DNK, ako otkrije greške u proteinu onda ga razgrađuje i pravi novi protein koji je u skladu sa zapisom u vašem DNK. To je proces obnove i ispravljanja grešaka i upravo to je ono što je profesor Jošinuri dokazao. autofagija kafa

Nekoliko naučnih studija je pokazalo da su disfunkcije u procesu autofagije kod starijih osoba povezane sa Parkinsonovom bolešću, dijabetesom tipa 2 i rakom. I trenutno se intezivno istražuje na tim poljima.

LJudi uglavnom misle da je rast uvek dobar, međutim kod odraslih osoba rast tkiva je uglavnom loš. Rast recimo dovodi do povećanja kilaže, zatim kancer je prevelik rast određenih ćelija, Parkinsonova bolest je preterana akumulacija određenih proteina u mozgu, srčani i moždani udar prouzrokuje akumulacija plaka u arterijama, ciste u bubrezima i jajnicima su uzrokovane prevelikim rastom. I na kraju i vaša kilaža je uzrokovana prevelikim rastom nekih tkiva i akumulacijama masti. autofagija sok

Moram da kažem da sam ja mnogo naučio o svemu ovome kroz radove profesora Džejsona Fonga koji je napisao par knjiga na ovu temu.

Jesti u periodu od 6 – 8 sati dnevno, ostatak dana biti gladan

Naučnici su istraživali dve grupe miševa. Obe grupe su dobijale istu količinu kalorija u toku dana. Razlika je bila što je grupa A dobijala hranu samo u okviru 6 sati u toku dana, gruba B je dobijala istu količinu hrane ali tokom celog dana su mogli da jedu. Nakon 3 nedelje, grupa A je izgubila kilažu, grupa B se ugojila iako su jeli potpunu istu količinu kalorija.

Kasnija istraživanja su potvrdila ove nalaze. Ljudski organizam ima svoj dnevni hormonski ritam koji je vezan za dan i noć. Milioni godina evolucije su u živim organizmima napravili sistem optimizacije pa se određeni procesi dešavaju u pozadini kada vi spavate ili kada ste gladni. autofagija secer

Uticaj hormona i cirkadijalni ritam

Do samo pre 50-70 godina nije bilo sijalica i supermaketa pa su ljudi išli u krevet ubrzo pošto bi pao mrak i nisu imali na raspolaganju grickalice preko celog dana. Čovek bi jeo u određenom delu dana i ostatak dana bi spavao i bio gladan. Prirodno je bilo biti gladan veći deo dana. I nije prirodno biti budan duboko u noć i grickati. Veštački izvori svetlosti (sijalice, kompjuteri, telefoni, tv) utiču na ritam spavanja kod ljudi.

Danas imamo pravu eksploziju gojaznosti dok su 70tih godina su skoro svi bili mršavi. Razlog je u tome što vaši roditelji, bake i deke nisu imali običaj da jedu slatkiše, nisu jeli kasno uveče ili grickali nešto duboko u noć dok gledaju film preko interneta. Gojaznost je nastala jer je poremećen dnevni ritam (cirkadijalni ritam) što dovodi do hormonske neravnoteže. Pojednostavljeno, sve je manje dana kada su ljudi gladni duže od 12 sati u toku dana pa je proces ketoze i autofagije slabiji i vremenom dovodi do gojaznosti i bolesti.

Uputstvo za pravi post, tj. kalorijsku restrikciju koja će izazvati autofagiju

Dakle nadam se da ste do sada shvatili da kalorijska restrikcija znači da je unos kalorija zabranjen tokom određenog dela dana koji obično traje 16 sati. Odmah da napomenem da su prva dva dana najteža. Kod nekoga kalorijska restrikcija čak izazove glavobolju ili bol u zglobovima. Međutim, posle prva dva dana uopšte nije toliko teško. Čak ćete primetiti da imate više energije kada uđete u duboku glad i da vam osećaj gladi više neće smetati.

Jedite u periodu od 6 – 8 sati dnevno

Poenta celog posta je da ograničite vreme jela tokom dana kako biste izazvali glad. Dakle za početak možete jesti šta god hoćete ali u periodu od 8 sati. Recimo, ja kada ustanem ujutru ne osećam glad i ne jedem dok ne ogladnim a to je recimo oko podne, tada jedem prvi put i od tog momenta znam da imam još 8 sati za klopu. Dakle u 19.00 prestajem sa klopom. Caka je u tome što nakon 16 sati gladovanja, vama je dovoljno mnogo manje hrane nego što normalno jedete i u periodu od tih 8 sati. U proseku to su dva obroka ili jedan obrok i užina.

Smanjite ili izbacite šećere

Najveće zlo današnjice što se tiče ishrane su šećeri. U prirodi ne postoje u tako koncentrisanom obliku kao što ga nalazimo u slatkišima, sokovima, čokoladama. Ponekad dozvolite sebi i nešto slatko u toku dana, čak možete i imati slatki obrok, recimo džem, puter i hleb. Ali, nemojte to raditi svaki dan. Što manje slatkiša uzmete tokom dana to će autofagija i ketoza biti jače posle 12 sati gladi. Naravno uvek je bolje uzeti prirodne šećere kao voće, suvo voće ili med, a izbegavati industrijski proizvedene šećere, veštačke zaslađivače, sokove i slično. Dakle, ovde je bitna i količina i vrsta. Sve zavisi od snage vaše volje.

Jedite više povrća, manje mesa i mleka

Ljudi misle da trebaju da jedu manje da bi smršali, a u stvari vi treba da jedete više – ali povrća kako bi bili siti i kako biste smanjili unos jake hrane (šećera, mesa i masti).

Najveće zlo br. 2 je preterana upotreba mesa, masti i mesnih prerađevina u ishrani. Pazite da ne dođete u onu grupu ljudi koja za svaki obrok ima meso.  Meso, zbog načina kako se danas odgajaju životinje, je glavni izvor unošenja hormona, antibiotika i aditiva u ljudski organizam. Neću ni da navodim kakvi su efekti uticaja mesa u ishrani na čovekov kardio-vaskularni sistem. Najbolje je naravno ako ste u mogućnosti da konzumirate organsko meso, ali ponekad.

Meso treba koristiti minimalno u ishrani, ali smatram da kada osetite potrebu da pojedete dobar komad mesa to treba i da uradite. Jednostavno nije zdravo jesti meso svaki dan.

Masti su takođe jako loše. Ovo važi i za maslinovo ulje koje se zbog jake marketing kampanje danas smatra jako zdravim (takozvana mediteranska dijeta). Međutim, nije tako. Sva ulja se dobijaju uz veću ili manju industrijsku obradu i ne možete ih pronaći u prirodi u tako koncetrisanom obliku. Možete ih koristiti u pripremi hrane ali bez preterivanja.

Jedno naučno istraživanje je pokazalo da je mleko jedan od glavih uzročnika razvoja raka kod ljudi koji su izloženi aflatoksinu. Mleko treba izbegavati, može se koristiti za kuvanje. Fermentirani mlečni proizvodi (sir, jogurt, kefir, kačkavalj i kiselo mleko) se mogu koristiti.

Ugljeni hidrati su ok

Ljudi prave grešku kada izbacuju ugljene hidrate jer onda unose previše mesa i masti što je jaka hrana pa je teže ući u autofagiju posle 12 sati. U redu je uzimati ugljene hidrate ali treba birati namirnice. Naravno bolji su složeni ugljeni hidrati. Dakle hleb od celog zrna, raži, proja, pasulj, sočivo, pirinač, krompir i slično su ok. Paste, beli hleb, šećeri i slično izbegavajte.

Budite gladni 16-18 sati dnevno

Zvuči strašno ali realno nije jer 8 sati od tih 16 sati vi u stvari provedete spavajući. Idealno je prestati sa jelom u periodu od 17-19 časova u toku dana. Drugim rečima, kada poslednji put jedete proći će 3-4 sata do kada legnete u krevet što nije strašno. Postaje teže ako legnete u 2 ili 3 sata ujutru jer glad postaje sve jača i vuče vas da uzmete neke ”noćne” grickalice i zato poremećaj ritma sna utiče na težinu. Ako legnete ranije (do 12h) neće vam biti teško i mnogo je bolje za vaš hormonski balans. Dakle ispoštujte cirkadijalni ritam.

Kada ustanete jedite kada ogladnite. Ovo je individualno neko voli odmah da jede, a neko nije gladan i jede kasnije.

Trening ubrzava proces autofagije

Ranije mi je bilo nezamislivo da posle treninga ne jedem, a danas mi je to potpuno normalno. Trening samo ubrzava ulazak u proces autofagije jer brže trošite depoe glikogena u mišićima.

Od kada sam krenuo da gladujem posle treninga, desile su se iznenađujuće stvari. Recimo ranije bih posle treninga bio mrtav, boleli su me zglobovi i često bih stavljao hladne obloge na bolna mesta. Međutim, od kada gladujem posle treninga ti bolovi su skoro pa nestali i mnogo više energije imam i posle treninga ostajem svež.

Pazite jedna bonbona ruši sve!

Nadam se da ste do sada shvatili da je potrebno biti 12 sati gladan kako bi se vaš metabolizam obrnuo i krenuo da koristi masti iz vašeg tela kao izvor energije i kako bi se pokrenuo proces autofagije na ćelijskom nivou. Dakle svaki sledeći sat posle 12 sati je bitan.

Ako uzmete samo jednu bonbonu ili kafu sa šećerom vi ste prekinuli post tj. kalorijsku restrikciju. Taj šećer ide direktno u vašu jetru i menja hormonski status. Ja dugo nisam mogao da skapiram zašto se gojim kada jedem manje od drugih ljudi, a caka je bila u tome što sam pio nekoliko kapućina sa šećerom dnevno. To ”po malo” uzimanje šećera tokom dana drži vaš hormonski status u ”modu za gojenje”. Imajte to u vidu i izdržite. Nemojte da kukate, niste u Aušvicu, ješćete kada prođe period planirane gladi.

Gladovati svaki drugi dan je efikasnije?

Nakon gore pomenutog eksperimenta sa miševima, naučnici su napravili modifikaciju. Hteli su da vide koji je minimum gladovanja koji izaziva efekte gubljenja težine i zato su miševima Grupe A davali da jedu svaki drugi dan kad god žele, a svaki drugi dan bi im davali hranu samo 6 sati, a ostatak dana bi bili gladni. Grupa B je dobijala hranu tokom celog dana. Obe grupe su dobijale potpuno istu količinu kalorija samo u različitim periodima dana.

Rezultat je bio iznenađujući. Grupa A je imala još bolje efekte gubljenja kilaže nego u prethodnom eksperimentu. Grupa B se ugojila kao u prvom eksperimentu. Drugim rečima, ispada da ako bi gladovali svaki drugi dan da bi izgubili više kilograma? Da, ovo je moguće i naučnici objašnjavaju to hormonima, kažu da zbog varijacije količine hrane iz dana u dan sprečavate hormonsku adaptaciju organizma na gladovanje i čime bi se usporilo gubljenje kilaže.

Kalorijska restrikcija je odavno deo naše kulture

U svetu je čuveno zabačeno grčko ostrvo Ikarija jer su stanovnici toga ostrva među ljudima koji žive najduže na svetu. Naučnici su proučavali njihove navike, o tome je pisao Njujork tajms, i njihova dugovečnost je povezana sa kalorijskom restrikcijom i pravoslavnim postom. Na ovom izolovanom ostrvu ljudi jedu jednostavno jer nemaju pristup industrijskoj hrani i poštuju crkveni kalendar od davnina. Moderno doba ih nije previše izmenilo.

Ono što je meni zapalo za oko je koliko su ova istraživanja ustvari potvrdila ono što mi odavno imamo u našoj kulturi kroz Pravoslavlje. Još uvek mi odjekuju reči monaha sa Hilandara ”…prvo slovo pravoslavlja jeste post.”

Post kao metod higijene duha i tela koji je vodio poboljšanju zdravlja i produženju života bio je poznat još od antičkih davnina.  Post je ugrađen u religiju Vizantije kao najbolji način da se podigne zdravlje naroda, a monasima za jačanje karaktera, bistrije razmišljanje i produženje života. Inače, moderna istraživanja su pokazala da gladovanje poboljšava memoriju i učenje.

Ranije sam pomenuo istraživanje koje je potvrdilo da post tj. kalorijska restrikcija svakog drugog dana ima više efekta nego kada se primenjuje svaki dan. Zar to nije isto rekao i Sveti Sava u Karejskom tipiku 1199. godine?

Ponedeljkom, sredom i petkom – niti ulja jedi, niti vina pij, a u utorak i četvrtak – ulje i vino pij. I u svih ovih pet dana jedanput dnevno da jedeš. U subotu i u nedelju – ribe, i sir, i sve drugo i dvaput dnevno jede se.

Sv. Sava, Karejski tipik 1199. god

Sava ovde naravno propisuje monasima da se jede jednom dnevno ali je vidljiva periodizacija ishrane, na isti način kao što je pokazao naučni eksperiment osam vekova kasnije.

Zapitam se zašto ovu dijetu zovu na različite načine, valjda je ispravno da se zove po onome koji je prvi tu dijetu pomenuo? U tom slučaju ovo bi mogla da bude ”dijeta sv. Save” jer je on o tome pričao na srpskom jeziku pre osam vekova. Da je pravde bilo bi tako.

Božanska nadogradnja

Sve što sam do sada napisao o kalorijskoj restrikciji je osnovni nivo u odnosu na ono što sam video u Hilandaru. Oni primenjuju post koji je još strožiji i zdraviji od gore pomenutog. Evo u čemu su razlike:

  • meso se ne jede nikada. Jede se riba ali samo za praznike. Ovo čini obroke prilično laganim.
  • jede se dosta povrća organskog koje su sami uzgajali. Ako izbacite meso iz ishrane onda vam treba dosta povrća i žitarica u ishrani kako bi imali dovoljno energije u ostatku dana.
  • to je praktično vegetarijanska ishrana, nema mesa ali se koriste jaja i sir u ishrani.
  • ponedeljkom – sredom i petkom je post. Dakle nema masnoće u hrani.
  • uz svaki obrok ide salata – ovo je interesantno. Pored toga što su obroci od povrća uz svaki obrok se služi mala salatica ( i za doručak i za večeru). Ta salatica je dobar trik, jer svakako pomaže da se osećate sitiji nakon obroka. Nekada bi bio ribani kupus, a nekada parče krastavca…

Ne treba ni napominjati da u njihovoj ishrani nema industrijske hrane i proizvoda pa samim tim nema unosa nikakvih konzervansa, boja i aditiva koje izazivaju auto-imune bolesti.

Kada krenete da postite na gore opisan način videćete da polako ulazite u spiralu smanjivanja obroka i poboljšavanja ishrane. Ja sam to tako primetio u mom slučaju. Slikovito sam to podelio na četiri nivoa postignuća.

Prvi nivo je da ispoštujete 16 sati bez bilo kakve hrane, posle dva dana shvatićete da to nije toliko teško ako legnete na vreme. Ako vam je poslednji obrok u 17-18č, vi sledeća 3-4 sata niste gladni, tako da blagu glad osećate praktično samo par sati pred spavanje. Kada legnete vama je svejedno jer spavate, a ujutru kada ustanem uopšte nisam gladan. Zato ja prvi put jedem tek oko podne.

Drugi nivo je kada počnete da skraćujete taj period od 8 sati kada je dozvoljena klopa. Ubrzo shvatite da vam je nakon 16 sati dovoljno da jedete dva puta, a ne tri ili više obroka. Recimo dešava se da doručkujem malo jače, recimo slaninu i jaja, ali me to drži sitim previše dugo tako da kada treba da jedem u 17č ja ne mogu da ručam, već pojedem bananu i dve jabuke. I ta kombinacija jednog jačeg i jednog slabijeg obroka mi je dovoljna za ceo dan. Čini mi se da je period od 4-6 sati za jelo dnevno sasvim dovoljan.

Treći nivo je kada počnete da pažljivo birate šta jedete. Recimo u mom slučaju meso sam izbacio, koristim ga samo kao začin u jelu, recimo za salatu, ili slanina u jajima i slično…  Zadržavam pravo naravno da kada osetim da mi se baš jede meso da tada pojedem lep komad ali to je retko i možda se desi jednom nedeljno. Ipak, biram da jedem više povrća. To podrazumeva odlazak u nabavku povrća, seckanjepravljenje salata i kuvanih jela.

Četvrti nivo je bez masti pon-sre-pet i sirovo voće ili povrće uz svaki obrok. Ovo je u stvari način kako se jede u Hilandaru. Ponedeljkom, sredom i petkom se jede bez masti, a ostalim danima normalno. Takođe, u manastiru uz svaki obrok ide malo sirovog povrća ili voća. Konzumiranje sirovog voća i povrća je najbolji način da unesete vitamine jer se oni gube nakon termičke obrade. Još nisam na ovom nivou ali sam siguran da je ovo i najzdraviji način ishrane.

Gladovanje produžuje život

Navešću još jedno istraživanje sa miševima u kome su pratili dve grupe miševa. Grupa A je jela po ceo dan kad god je htela. Druga grupa B je jela malo u toku dana i bila gladna i tako godinama do kraja života. Rezultat je bio da je grupa B koja je gladovala imala životni vek 30-35% duži od grupe koja je jela kad god je htela. Ovo je istraživanje ponovljeno sa mnogim organizmima i došli su do istog rezultata – gladovanje produžava životni vek!

Post na duže staze

Istraživači su osetili da su na tragu nečega bitnog i fokusirali se na proučavanje dužih postova od recimo 5, 28 ili čak 40 dana koji se odavno pominju u Pravoslavlju, Islamu i Budizmu. Ovde ne govorimo o kalorijskoj restrikciji u određenom delu dana, već govorimo o postu kod koga se bukvalno ne jede ništa sve te dane.

Istraživanja pokazala da je post najveći stimulator imuniteta tela i da medicina nema ni jedan lek koji izaziva tako jako pokretanje životnih snaga našeg organizma. Recimo jedno naučno istraživanje je pokazalo da 3 dana gladovanja kada ne jedete ništa potpuno resetuje vaš imunitet.

Drugo istraživanje je pokazalo da miševi ako samo dva puta godišnje gladuju po pet dana, to znatno produživa njihov životni veka, smanjuje značajno broj kanceroznih ćelija i drugih bolesti.

Na zapadu danas postoje klinike za gladovanje u koje ljudi odlaze da bi probali potpuno gladovanje u dužini od 5 do 40 dana. U tim klinikama se prate njihov napredak i životne funkcije kako bi ljudi znali da post ne ugrožava njihovo zdravlje. Oni koji imaju dijabetes tip 2, ekcem, alergijske reakcije, primaju hemoterapiju, Alchajmerovu bolest i razna druga hronična oboljenja uspevaju da se izleče uz pomoć posta ili da značajno poboljšaju svoje stanje.

Zaključak

Nakon ove dugačke priče treba istaći da post treba prekinuti ako ste bolesni recimo od gripa ili neke druge prolazne bolesti. Takođe, post nikako nije dobar za decu ili trudnice jer se njihovo telo razvija.

Ukratko – jedite 6-8 sati u toku dana, jedite više povrća i kvalitetnu hranu, gladujte ostatak dana, svaki drugi dan izbacite meso i masti, trenirajte i nemojte ostajati do kasno, već idite na spavanje ranije.

Nažalost danas sve više ljudi jede 4-5 obroka dnevno i skoro nikada nisu gladni i zbog toga unutrašnji sistem za popravku organizma biva neiskorišten. U prošlosti su ljudi jeli kada bi ulovili hranu, pa bi trebali da se zamislimo jer možda ne moramo da jedemo tri puta dnevno. Možda je dovoljno jednom ili dva puta za ceo dan.

Probajte i uverićete se da pomaže! Treba naterati sebe ali se isplati.

 

Korijander – kako utiče na zdravlje, recept za čaj

Korijander trenutno u Srbiji uživa veliku popularnost zahvaljujući kulinarskim emisijama u kojima se često koristi. Malo ljudi zna da je ovaj začin i izuzetno lekovit i da se od semenki korijandera spravlja veoma ukusan i koristan čaj. 

korijander

Korijander biljka se koristi na mnoge načine, u vidu začina, dodatka ishrani i svi njeni delovi su jestivi. U korijanderu možete pronaći veliku količinu hranljivih vlakana, ali i minerala, gvožđa i magnezijuma, koji su veoma važni za zdravlje čitavog organizma.

Poreklom je sa Mediterana. Pronađen je još u grobnicama egipatskih faraona iz 21. dinastije. Egipćani su pravili tajni ljubavni napitak od smrvljenih semenki korijandera pomešanih sa belim lukom i vinom, koji je stimulisao seksualnu želju. Izgleda da su Egipćane uzbuđivale malo drugačije stvari i neočekivani mirisi. Drevni junaci iz Homerovog vremena veoma su ga dobro poznavali. Zahvaljujući Rimljanima dospeo je u sve delove Evrope, ali i Azije.

Kao i njegovi bliski rođaci morač, anis i kim, korijander je veoma efikasan biljni lek za sprečavanje nadimanja, otklanjanje gasova i grčeva iz digestivnog trakta i poboljšanje varenja. Latinsko i srpsko ime biljke potiče od grčke reči koris, stenica. Objašnjenje za ovo neobično ime prilično je jednostavno. Nezrele semenke korijandera zaudaraju na stenice. Vrlo neobičan miris listova ove biljke koja se obilno koristi u meskičkoj, indijskoj i tajlandskoj kuhinji mene podseća na mešavinu šampona i smrdibube. Zrelo seme korijandera ima sasvim drugačiji i meni mnogo prijatniji miris. Semenke sadrže oko 1% etarskog ulja koje je nosilac lekovitosti biljke. Sadrži linalol, borneol, pinen, limonen i geraniol. Etarsko ulje deluje protivupalno i pokazuje aktivnost u borbi protiv bakterija i gljivica, pa se zato ova biljka koristi u borbi protiv kandide (u kombinaciji sa žalfijom, vranilovkom i listom oraha) i loših bakterija koje napadaju digestivni trakt.

korijander-seme-zrno

Korijander začin je fenomenalan. On će vašem jelu dati specifičnu aromu, a njegovi benefiti za zdravlje su mnogobrojni. List korijandera se u mnogim svetskim kuhinjama koristi u svežem obliku, ali i kao suvi začin, kada je u pitanju kuća kuhinja.

Kada je u pitanju korijander slike nisu od prevelike pomoći da saznate nešto o ovoj biljci, jer njegov list izgleda kao list peršuna. Zbog toga je korijander u narodu poznat kao kineski peršun, a ukus plodova je mešavina peršuna, žalfije i citrusa.

Sa druge strane, iako listovi liče na peršun, oni imaju potpuno drugačiji ukus od plodova. On je veoma jak i intenzivno gorak i uglavnom se koristi za aranžiranje.

Linalol je oprobano biljno sredstvo protiv grčeva. Korijander se preporučuje i osobama koje pate od gastroenteritisa.

Ispitivanja koja su 1997. godine vršena u Indiji, pokazala su da korijander smanjuje nivo holesterola u krvi.

U Americi preprati od semena korijandera, posebno alkoholna tinktura, preporučuju se osobama koje su bile izložene delovanju teških metala.

Kada se upotrebljava spolja, tinktura ili rastvor etarskog ulja korijandera, efikasno smanjuje reumatični bol, posebno u kombinaciji sa crnim biberom i ljutom paprikom.

U Iranu ga koriste protiv nesanice i anksioznosti, a drevna indijska medicinska veština ajurveda preporučuje napitak od korijandera i njegovog rođaka iz porodice štitarica, kumina za čišćenje organizma, posebno urinarnih organa. Japanski naučnici otkrili su da korijander utiče na krvnu sliku i jača imuni sistem.

 

Čajna mešavina za dobro varenje, protiv nadimanja i gasova

Korijander seme (Coriandrum sativum) 50g

Nana (Mentha piperita) 50g

Morač (Foeniculum vulgare) 50g

Sve biljke pomešajte, pa punu supenu kašiku smeše prelijte sa 250ml ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji 20 minuta. Procedite i popijte pola sata posle jela.

 

Čajna mešavina protiv kandide u crevima

Korijander (Coriandrum sativum) 50g

Vranilovka (Origanum vulgare) 50g

List oraha (Juglans regia) 50g

Žalfija (Salvia officinalis) 50g

Sve biljke pomešajte, pa punu supenu kašiku smeše prelijte sa 250ml ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji 30 minuta. Procedite i popijte pola sata pre jela nezaslađeno. Dnevno se pije dve do tri šolje čaja. Iz ishrane bi trebalo izbaciti sve vrste šećera i kvasca (pivski i pekarski).

 

Tinktura korijandera

U avanu usitnite 50g semena korijandera i sipajte u čistu, staklenu teglu. Prelijte sa 400ml 70% alkohola, dobro promućkajte i ostavite da stoji dve nedelje uz češće mućkanje. Procedite kroz čistu gazu i sipajte u staklene bočice sa kapaljkom. Pije se tri puta na dan po 20 kapi sa malo vode ili mlakog čaja od korena maslačka.

Pet šljiva dnevno čini čuda vašem organizmu

Jedna šljiva sadrži 84 odsto vode, 0,6 odsto proteina, 10 odsto ugljenih hidrata, 2,1 grama vlakana. Pored toga, imaju nizak nivo masnoća i kalorija, a visok procenat vitaminima A, C i E, kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Osim toga, šljiva jača kosti, smanjuje rizik od obolijevanja od raka debelog creva, a konzumacija 12 šljiva prosečne veličine na dan tokom dva meseca snižava nivo lošeg holesterola. 

Antioksidansi iz šljiva uništavaju slobodne radikale koji mogu da dovedu do oksidacije holesterola, koja znatno povećava rizik od moždanog udara ili visokog holesterola.

Ova voćka je nezaobilazan izbor svake domaćice koja priprema zimnicu, a osim što se najčešće koristi za pripremu marmelada i kolača, treba je jesti i svežu jer sadrži vitamin C (od 5 do 8 mg na 100 g, zavisno od vrste), vitamin B6, bakar, vitamin B2, vitamin B3, vitamin K, magnezijum, gvožđe, kalcijum i čak 240 mg na 100 g kalijuma. Kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak, kao i na zdravlje srca. Ovaj element pobrinuće se da ne dođe do koagulacije trombocita koja je zaslužna za aterosklerozu i druge bolesti srca.

Šljiva obiluje i vlaknima, 2 g na 100 g, a uz sve to je niskokalorično voće. Ova nezaobilazna kraljica marmelade prvi je izbor i kod konstipacije, odnosno zatvora. Dihidroksi-fenil izatin je jedan od sastojaka šljive, zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak.

Pomažu mu i sorbitol i fenoli, kao i biljna vlakna, a 25 g suvih šljiva, što je ekvivalent u proseku tri ploda, osiguraće nam 5 posto potrebnog dnevnog unosa vlakana koji je za muškarce od 19 do 50 godina 25 posto, a za žene iste starosne grupe 7 posto.

Jedno istraživanje je pokazalo i da će se konzumacijom oko 100 grama suvih šljiva na dan u periodu od tri meseca znatno povećati markeri u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju.

Šljive imaju nizak glikemijski indeks, što znači da vam mogu pomoći da kontrolišete nivo šećera u krvi i smanjite rizik od dijabetesa tipa 2. One mogu smanjiti nivo triglicerida i glukoze u krvi, za šta je zaslužan lutein. Takođe, flavonoidi u šljivama smanjuju rizik od otpornosti na insulin, a pozitivno utiču i na insulinsku osjetljivost.

Zova leči sve, od pluća pa do kože: Evo recepta kako napraviti sok, čaj i med od zove

Do sada je bilo poznato da leči grip, začepljenje sinusa, bronhitis, astmu i alergije. Takođe, dokazano je da sok od zove poboljšava imunitet i pomaže kod dijabetesa i zatvor. Vreme je da pronađete drvo zove koje se ne nalazi na nekom zagađenom mestu i da uberete njene cvetove, tako da od njih možete napraviti lekoviti sok ili čaj. Naši preci su koristili zovu za dobrobit zdravlja, uživajući u ukusnim pićima. Zova je proglašena su jednom od najlekovitijih biljaka na svetu jer sadrži velike količine flavonoida, karotena, vitamina C.

Čaj protiv kašlja

Čaj od suvog cveta zove leči uporan i suvi kašljem. Ovaj čaj možete davati i deci, važno je samo da se pre konzumiranja savetujete s doktorom. Sve što trebate učiniti je da cvetove zove osušite na tamnom i suvom mestu i da ih zatim tako osušene sameljete kako biste od njih mogli napraviti čaj.

Losion za osetljivu kožu

Losion od zove čini čuda osetljivoj koži. Izrađuje se prelivanjem dve šolje prokuvale vode preko 25 grama suvog cveta zove a zatim prekrijete. Kad se bude ohladilo, procedite je u čistu staklenu teglu i stavite u frižider. Namočite komad pamuka losionom a zatim njime očistite lice. Pomoći će vam da umirite i osvežite svoje lice. Ovaj losion bi trebali da koristite naredna tri dana. Pomoći će vam da ponovo postignete onu zategnutu i mladalačku kožu o kakvoj ste odvuvek sanjali.

Sok od zove

Svi najradije tokom letnjih dana pijemo sok od zove. On se veoma jednostavno pravi. U 1 litru hladne vode potopite 20 cvetova sveže zove. Neka stoji na hladnome mestu (ali ne u frižideru) 24 sata. Procedite, dodajte 800 grama šećera i sok od 1 limuna i ostavite da odstoji još 24 sata.

Povremeno promešajte, da se šećer rastopi. Procediti kroz duplu gazu i sipati u boce.

Ovaj sok se pije razrijeđen sa vodom, a možete koristiti i mineralnu gaziranu vodu za pripremu soka.

Crna zova, lek protiv raka

Jedan čovek iz Bugarske, napravio je pravu pometnju tvrdeći da mu je lek od crne zove pomogao da pobedi rak. Crna zova raste oko rečnih kanala i daje plod koji podseća na borovnice.

Plodovi sazrijevaju krajem avgusta i početkom septembra. Plod treba da bude dobro zreo da bi imao lekovita svojstva. Kada uberete bobice, operite ih i stavite u tegle, ređajući naizmenično jedan red bobica, pa jedan red šećera, dok se tegla se ne napuni do vrha.

Čuvajte teglu na mestu gdje ima sunca, tako da može da dođe do vrenja. Nakon dvije nedelje, teglu treba zatvoriti i staviti u frižider.

Možete napraviti 2, 3 ili 4 tegle, ali morate imati najmanje dve da biste imali dovoljno ovog leka do iduće godine. Uzimajte najmanje 1 kašičicu svakog jutra na prazan stomak, 10 minuta pre obroka. Oni koji su koristili ovaj lek kažu da im se jednom pobeđen rak nije više vraćao.

Zašto je dobro piti vodu sa medom svako jutro

Ovaj jednostavni napitak koji u sebi sadrži jednu od najzdravijih namirnica na svetu pravi je saveznik u očuvanju dobrog zdravstvenog stanja, a pomaže i kod mršavljenja. voda i med 

Opšte je poznato da je med jedna od najzdravijih namirnica na svetu. Kaže se da zdravlje na usta ulazi, te je svakodnevno konzumiranje meda najbolji način da u potpunosti iskoristite sve njegove dobre strane.

med i voda

Za osobe koje imaju problema sa lošim varenjem med je najbolji sastojak koji mogu izabrati. Ovo je jednostavnan recept za napitak sa medom kojim ukoliko svako jutro konzumirate natašte  možete probuditi sporo varenje. voda i med  recept

Sastojci:

– 2 dl mlake vode

– 1 puna čajna kašičica meda

Pripema: Dobro promešajte vodu i med, sačekajte da se on u potpunosti otopi i zatim popijte. Voda mora biti mlaka, a nikako vrela jer visoka temperatura uništava sve hranjive i blagotvorne sastojke u medu. Med u vodi formira klasterno jedinjenje (struktuira vodu), što povećava njena lekovita svojstva.

Kako se pije medena voda?

Medena voda se pije ujutru, čim se probudite i uveče pre spavanja. Neophodno je da je pijete uvek sveže pripremljenu, a ne unapred.

Kako zapravo voda sa medom deluje na varenje?

1. Olakšava prolaz hrane u probavnom sistemu, tj. iz tankog u debelo crevo.

2. Neutralizuje gasove koji se proizvode u probavnom sistemu.

3. Umiruje želudac. Istraživanja su pokazala da pomaže i kod lečenja čireva na želucu ili bakterijskog gastroenteritisa.

Kako voda sa medom deluje na naše telo?

1. Detoksifikuje organizam tj. pomaže u izbacivanju toksina.

2. Uz dodatak soka od limuna postaje saveznik u mršavljenju.

3. Deluje antibakterijski. ‘Sirovi’ med pun je enzima, vitamina i minerala koji se bore protiv štetnih bakterija.

4. Olakšava alergije tako što pomaže telu da se aklimatizuje na pelud i tako smanjuje osetljivost na okoliš.

5. Reguliše nivo šećera u krvi.

Medena voda ima još jednu prednost, koja ne zvuči nimalo divno, ali je zato fantastična za naše telo – rastvaraju se naslage fekalija na crevima i počinje proces njihovog izbacivanja. Normalizuje se rad debelog creva, zapravo obnavlja se čitava crevna mikroflora. Ova mešavina podstiče i probavu i poboljšava funkciju varenja, što direktno znači da se uz pomoć nje lakše i mršavi.

Takođe, voda sa medom povećava antibakterijsko, antivirusno i antigljivično dejstvo organizma.

Zanimljivo je da se upotrebljava i za negu kože – natopite pamučne tufere medenom vodom, pa time tretirajte lice i dekolte. Biće ovo bolje od svakog tonika – neguje i čisti kožu, čineći je mekanom i svilenkastom, ali i elastičnije. Nakon upotrebe, kožu isperite mlakom vodom i nanesite kremu za lice. Medenom vodom možete i tretirati kosu pre pranja, i primetićete koliko će lepršavija biti.