CINK I SELEN – 2 ČUVARA NAŠEG IMUNITETA: Evo u kojim namirnicama ih ima najviše

Evo u kojoj hrani ćete pronaći najviše cinka i selena – važno za očuvanje imuniteta!

Cink i selen – dva prirodna čuvara našeg imuniteta!

U ovom periodu, vrlo je važno ojačati imuni sistem. Najbolji način da se telo osnaži je uravnotežena ishrana koja se sastoji od niza minerala i vitamina, dovoljno sna, kao i redovna fizička aktivnost.

Samo telo koje ima jak imunitet u stanju je da se izbori sa virusimabakterijama, toksinima, infekcijama i upalnim procesima.

Pored vitamina C i D, minerali cink i selen igraju značajnu ulogu u jačanju imuniteta.

Cink

To je oligomineral koji podstiče neutrofile i NK ćelije koje se bore protiv virusnih infekcija. Ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta, može pomoći da se smanji učestalost infekcija, kao i njihovo trajanje.

Nedostatak cinka dovodi do zastoja u razvoju, smanjenog apeptita, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama.

U ovim namirnicama ćete pronaći cink:

  • Žitarice
  • Spanać
  • Semenke – sušene semenke lubenice, semenke bundeve, suncokreta, čia semenke
  • Pivski kvasac
  • Ostrige
  • Soja
  • Orašasti plodovi – kikiriki, bademi, orasi
  • Voće – avokado, banane, kivi, jagode, breskve
  • Povrće – krastavci, zelena salata, masline, luk, grašak, spanać, batat, paradajz
  • Kakao (crna čokolada)

Selen

Selen je ključni hranjivi sastojak za imunološku funkciju, a takođe je antioksidans koji pomaže da se pojača odbrana tela protiv bakterija i virusa. Naučnici su ustanovili da su ljudi sa niskim nivoom selena podložniji razvoju oboljenja.

Izvori selena su sledeće namirnice:

  • Riba i morski plodovi: tuna, sardine, ostrige, školjke, škampi, losos, rakovi.
  • Nemasno meso – piletina
  • Brazilski orah
  • Orasi
  • Pšenične klice
  • Jaja
  • Beli luk
  • Seme suncokreta

Moringa – Drvo Života – Zeleno zlato + RECEPT

Moringa: ‘Zeleno zlato’ bogato hranljivim materijama

Moringa je jedna od trenutno najpopularnijih namirnica kod ljudi koji uživaju u zdravoj ishrani, a zbog svojih izuzetne hranljive vrednosti.

Nakon čija semenki, kinoe i ašvagande, na tržištu hrane se pojavila nova “supernamirnica” koja je oduševila mnoge korisnike zdrave ishrane, nuticioniste i fitnes trenere.

Reč je o moringi, drvetu koja raste u podnožju Himalaja i u nekim regijama Indije, Afrike, Pakistana, Tajlanda.

Baš kao i druge popularne namirnice, zdravstvene blagodeti moringa drveta su poznate u raznim kulturama hiljadama godina unazad. Prema “Gugl” trendovima, interesovanje za moringu je rapidno poraslo posednjih pet godina.

Lekovita svojstva moringe

Prema studijama objavljenoj u žurnalu “Phytotherapy Research” kora, sok, list, koren, seme i cvet moringe su se tradicionalno koristili za lečenje raznih bolesti, uključujući: otok, artritis, epilepsiju, poremećaj štitaste žlezde, bolesti anemije, kod bakterijskih, gljivičnih, virusnih i parazitiskih infekcija.

Kao da to nije dovoljno, ovo “magično drvo” je takođe povezano sa pozitivnim efektima na rast funkcije kože i kose, zdravlje kostiju, imunitet, kod kardiovaskularnog zdravlja, zdravlja očiju i prevencije raka. Osim toga, pripisuje joj se i afrodizijačko dejstvo – muškarcima pomaže kod erektilne disfunkcije, a ženama povećava užitak u seksu.

Moringa je danas postala trend u ishrani zbog hranljivih materija. Njeni listovi sadrže više vitamin A nego šargarepa, više kalcijuma od mleka, više gvožđa od spanaća, vitamina C od pomorandži, više kalijuma od banana i proteina od jogurta.

Izveštaji o svedočanstvima koji pokazuju da je Moringa Oleifera pomogla ljudima kod:

Anemie, Anksioznosti, Astme, Mitisera, Nečistoać krvi, Krvnog pritiska, Bronhitisa, Kijavice, Kongestije (zastoj) u grudima, Kolere, Kolitisa, Konjuktivitisa, Kašlja, Dijabetisa, Dijareje, Hidropsije (vodene bolesti), Dizinterije, Infekcije očiju i ušiju, Groznice (vrućice), Oticanje žlezda, Gonoreje, Glavobolje, Histerije, Crevne gliste, Žutica, Malarija, Bolovi u zglobovima, Bubuljice, Trudnoće, Laktacije, Psorijaze, Poremećaja disanja, Skorbuta, Pomankanje semena, Kožnih infekcija, Upale grla, Bolnih (ranjivih) mesta, Uganuća, Stomačnih ulcera (čireva), Tuberkuloze, Tumora, Urinarnih poremećaja, Rana.

Kako se koristi u ishrani?

Moringa ima iznenađujuće lep ukus, a zbog svega navedenog ova biljka odličan je dodatak ishrani. Lišće moringe se najčešće melje u prah i pije kao čaj, a od njega se prave i salate i začini.

Za početak će vam trebati oko 6 grama na dan (oko dve i po kašičice ili šest kapsula). Moringu možete umešati u napitke, hleb, kolače, supe, umake, a možete započeti dan napitkom od kašičice moringe, kašičice meda i soka od pola limuna pomešanih s vodom.

DOZIRANJE

ODRASLI
1 Kašičica na dan Za očuvanje dobrog zdravlja
2 Kašičice na dan Za lečenje i borbu protiv oboljenja
DECA (1-7 god. stara)
1 Kašičica na dan Za očuvanje dobrog zdravlja
2 Kašičice na dan Za lečenje i borbu protiv bolesti

                

 

 

 

 

Napomena:  1 kašičica = 3 -4 grama

Kada su u pitanju trudnice, dojilje, bebe koje se odvikavaju od dojenja, sportisti i osobe koje moraju da značajno podignu imunitet ili svoju energiju radi izloženosti teškim naporima doza se može povećati do 1 do 2 supene kašike na dan (15 – 30 grama).

Osim u ishrani, moringino ulje se koristiti i u kozmetičkoj industriji za izradu parfema.

MORINGA se tradicionalno koristi za sledeća stanja i oboljenja:

Dijabetes, Visoki/Niski krvni pritisak, Smanjena energija, Gubitak težine, Lupus, Čišćenje creva, Upale, Razna stanja kože, Lajmska bolest, Gladovanje, Kronova bolest, kao Vitaminski dodatak ishrani, Čireve, Crevne poremećaje, Makularnu degeneraciju, Reumatoidni artritis, Osteoporozu, Kancere (Leukemije & Limfomi), Tumore, Groznice, Glavobolje, Ulcere, Impotenciju, Menstrualne poremećaje, Neuhranjenost, kao Nutritivna pomoć dojiljama.

Imamo preko 46 antioxidanta i 36 anti-upalnih sastojaka a koji se svi prirodno pojavljuju u Moringi. To je razlog zašto mnogi ljudi preferiraju Moringu kao najbolji prirodni izvor antioksidanasa.


Recept za anemiju

  • Med (domaći) 250g
  • 2-4 kafene kašičice Moringa praha
  • 2-4 kafene kašičice organskog Kakao praha
  • 2 kafene kašičice seme koprive

Priprema i upotreba:

Sve sastojke pomešati u 250g meda (domaćeg) i koristiti ujutru i uveče pre obroka. Čuvati u frižideru.


 

Šta je autofagija i kako utiče na naš organizam…

Kalorijska restrikcija, autofagija i post? Kako se radi i ima li smisla?

Autofagija je mehanizam našeg organizma koji nam pomaže da budemo zdravi. Iako je ljudski organizam zdrav, ćelije doživljavaju oštećenja za vreme raznih metaboličkih procesa. autofagija 

Kako starimo, naš organizam je pod konstantnim stresom sa sve više oštećenja nastalih usled delovanja slobodnih radikala. Naše ćelije postaju više izložene oštećenjima i delovanju toksina.

Pored toga kako organizam stari, usporavaju se i metabolički procesi, menja se endokrini sistem i struktura hormona. U tom slučaju organizam se takođe izlaže većem stresu i dolazi do određenih promena. autofagija post

Tada na scenu nastupa autofagija. Ovaj proces u organizmu pomaže našem telu da se oslobodi oštećenih ćelija. Među ciljane mete su uključene i aktivne ćelije koje nemaju nikakvu ulogu u organizmu. Ćelije koje predstavljaju višak a takođe i maligne ćelije. autofagija restrikcija

Još se sećam šta je rekao mojoj sestri: ”Kćeri, ja mislim da ti trebaš da probaš gladovanje, neka ti Nikola pronađe to i videćeš to je nešto najbolje što možeš da učiniš za sebe. Najbolje od svega je što ne košta ništa a toliko je efikasno da ćeš preobraziti sebe.” autofagija sta da jedem

Moja sestra je povredila koleno par nedelja nakon porođaja, pukla joj je prednja ukrštena tetiva. Zbog te povrede i carskog reza koji je pre toga imala je morala da leži i slabije se kreće par meseci. Kilaža je skočila i od tada je teško skinuti je, da li je zbog godina, zbog hormona ali iako ne jedemo mnogo, kilaža u našim godinama ne pada nikad, a ponekad poraste.

Jošinuri Ohsumi autofagija

Bilo mi je malo začuđujuće kako jedan monah za Hilandara zna takve stvari i onda zaronih u rad profesora Jošinurija. On je zaista dobio nagradu za proučavanje kalorijske restrikcije i dokazao da gladovanje od 12 sati i duže izaziva u telu proces autofagije. U autofagiji naš organizam počinje da ”jede samog sebe” razlažući proteine i druge komponente radi reciklaže i stvaranja energije. To je proces obnove organizma jer u gladovanju telo ima više vremena da se oslobodi od toksina i ”greški u sistemu”. Taj proces dovodi do smanjenja kilaže, podizanja imuniteta, ubijanja bakterija, virusa i ćelija tumora, poboljšanja funkcija mozga i na kraju do produženja života. Taj proces obnove organizma je veoma bitan za preživljavanje svih organizama, ne samo ljudi. Jošinuri je dokazao da ovaj proces postoji kod svih organizama na planeti, od gljivica do ljudi. autofagija ishrana 

Pre rada profesora Jošinurija o toj temi je bilo manje od 20 naučnih radova ukupno, a nakon objave njegovog rada 2016. godine pojavilo se 5000 naučnih radova na tu temu. Svi su shvatili da je on na tragu nečega jako bitnog.

Osnove autofagije

Prvo da razjasnimo terminologiju. Kalorijska restrikcija ili post je isto što i gladovanje, podrazumeva da u toku dana postoji period u toku koga ste bez hrane barem 14-16 sati.  Zašto tako puno? Zato što vašem telu treba odprilike 12 sati da istroši rezerve glikogena u telu i da uđe u ketozu i počne da koristi masti iz jetre i masti oko unutrašnjih organa za stvaranje energije. Ulazak u ketozu je ono što je potrebno da se pokrene i proces autofagije u vašem telu. Tada organizam kreće da uklanja ćelije sa greškama i pod mikroskopom se može videti pojačana aktivnost ubijanja bakterija, virusa i ćelija tumora. Autofagija je proces obnove organizma na ćelijskom nivou. autofagija meso

Reč ”autofagija” na grčkom znači ”jede samog sebe”.

Već vidim izraz očaja na licima bodibildera: ”Šta brate, ja da pustim da mi telo jede moje mišiće i proteine?” ili one stručnjake koji su u fazonu ”…ako nemaš 12 obroka dnevno to nije zdravo i tvoje telo će se skvrčiti i na kraju ćeš umreti!” 🙂 Ne brinite, vaš organizam je pametno dizajniran, autofagija se već i sada dešava u svakom telu jer je dnevno potrebno 200-300 gr. proteina za obnovu organizma a ljudi u proseku unose oko 70 gr. dnevno, ostatak rešava proces autofagije. Proteini se razbijaju na nivo amino kiselina, kao Lego kockice, i onda telo odlučuje da li će te amino kiseline iskoristiti i ponovo napraviti neki protein ili će ih kao višak poslati u bubrege kako bi ih izbacili kroz mokraću.

Ranije se mislilo da autofagija neselektivna u smislu da pogađa ceo organizam, međutim Jošinurijev rad je dokazao da je to vrlo selektivan proces i da se dešava samo tamo gde postoji greška, oštećenje proteina ili preterana akumulacija proteina. Drugim rečima autofagija neće pojesti vaše mišiće, već će se baviti ispravkom onih proteina ćelija koje nisu kako treba.

U tom procesu se razgrađuju proteini koji imaju oštećen DNK ili stari proteini koji bi daljem starenjem mogli da budu oštećeni i možda na kraju dovedu do stvaranja nekog tumora. Drugim rečima telo poredi da li je protein izgrađen u skladu sa vašim DNK, ako otkrije greške u proteinu onda ga razgrađuje i pravi novi protein koji je u skladu sa zapisom u vašem DNK. To je proces obnove i ispravljanja grešaka i upravo to je ono što je profesor Jošinuri dokazao. autofagija kafa

Nekoliko naučnih studija je pokazalo da su disfunkcije u procesu autofagije kod starijih osoba povezane sa Parkinsonovom bolešću, dijabetesom tipa 2 i rakom. I trenutno se intezivno istražuje na tim poljima.

LJudi uglavnom misle da je rast uvek dobar, međutim kod odraslih osoba rast tkiva je uglavnom loš. Rast recimo dovodi do povećanja kilaže, zatim kancer je prevelik rast određenih ćelija, Parkinsonova bolest je preterana akumulacija određenih proteina u mozgu, srčani i moždani udar prouzrokuje akumulacija plaka u arterijama, ciste u bubrezima i jajnicima su uzrokovane prevelikim rastom. I na kraju i vaša kilaža je uzrokovana prevelikim rastom nekih tkiva i akumulacijama masti. autofagija sok

Moram da kažem da sam ja mnogo naučio o svemu ovome kroz radove profesora Džejsona Fonga koji je napisao par knjiga na ovu temu.

Jesti u periodu od 6 – 8 sati dnevno, ostatak dana biti gladan

Naučnici su istraživali dve grupe miševa. Obe grupe su dobijale istu količinu kalorija u toku dana. Razlika je bila što je grupa A dobijala hranu samo u okviru 6 sati u toku dana, gruba B je dobijala istu količinu hrane ali tokom celog dana su mogli da jedu. Nakon 3 nedelje, grupa A je izgubila kilažu, grupa B se ugojila iako su jeli potpunu istu količinu kalorija.

Kasnija istraživanja su potvrdila ove nalaze. Ljudski organizam ima svoj dnevni hormonski ritam koji je vezan za dan i noć. Milioni godina evolucije su u živim organizmima napravili sistem optimizacije pa se određeni procesi dešavaju u pozadini kada vi spavate ili kada ste gladni. autofagija secer

Uticaj hormona i cirkadijalni ritam

Do samo pre 50-70 godina nije bilo sijalica i supermaketa pa su ljudi išli u krevet ubrzo pošto bi pao mrak i nisu imali na raspolaganju grickalice preko celog dana. Čovek bi jeo u određenom delu dana i ostatak dana bi spavao i bio gladan. Prirodno je bilo biti gladan veći deo dana. I nije prirodno biti budan duboko u noć i grickati. Veštački izvori svetlosti (sijalice, kompjuteri, telefoni, tv) utiču na ritam spavanja kod ljudi.

Danas imamo pravu eksploziju gojaznosti dok su 70tih godina su skoro svi bili mršavi. Razlog je u tome što vaši roditelji, bake i deke nisu imali običaj da jedu slatkiše, nisu jeli kasno uveče ili grickali nešto duboko u noć dok gledaju film preko interneta. Gojaznost je nastala jer je poremećen dnevni ritam (cirkadijalni ritam) što dovodi do hormonske neravnoteže. Pojednostavljeno, sve je manje dana kada su ljudi gladni duže od 12 sati u toku dana pa je proces ketoze i autofagije slabiji i vremenom dovodi do gojaznosti i bolesti.

Uputstvo za pravi post, tj. kalorijsku restrikciju koja će izazvati autofagiju

Dakle nadam se da ste do sada shvatili da kalorijska restrikcija znači da je unos kalorija zabranjen tokom određenog dela dana koji obično traje 16 sati. Odmah da napomenem da su prva dva dana najteža. Kod nekoga kalorijska restrikcija čak izazove glavobolju ili bol u zglobovima. Međutim, posle prva dva dana uopšte nije toliko teško. Čak ćete primetiti da imate više energije kada uđete u duboku glad i da vam osećaj gladi više neće smetati.

Jedite u periodu od 6 – 8 sati dnevno

Poenta celog posta je da ograničite vreme jela tokom dana kako biste izazvali glad. Dakle za početak možete jesti šta god hoćete ali u periodu od 8 sati. Recimo, ja kada ustanem ujutru ne osećam glad i ne jedem dok ne ogladnim a to je recimo oko podne, tada jedem prvi put i od tog momenta znam da imam još 8 sati za klopu. Dakle u 19.00 prestajem sa klopom. Caka je u tome što nakon 16 sati gladovanja, vama je dovoljno mnogo manje hrane nego što normalno jedete i u periodu od tih 8 sati. U proseku to su dva obroka ili jedan obrok i užina.

Smanjite ili izbacite šećere

Najveće zlo današnjice što se tiče ishrane su šećeri. U prirodi ne postoje u tako koncentrisanom obliku kao što ga nalazimo u slatkišima, sokovima, čokoladama. Ponekad dozvolite sebi i nešto slatko u toku dana, čak možete i imati slatki obrok, recimo džem, puter i hleb. Ali, nemojte to raditi svaki dan. Što manje slatkiša uzmete tokom dana to će autofagija i ketoza biti jače posle 12 sati gladi. Naravno uvek je bolje uzeti prirodne šećere kao voće, suvo voće ili med, a izbegavati industrijski proizvedene šećere, veštačke zaslađivače, sokove i slično. Dakle, ovde je bitna i količina i vrsta. Sve zavisi od snage vaše volje.

Jedite više povrća, manje mesa i mleka

Ljudi misle da trebaju da jedu manje da bi smršali, a u stvari vi treba da jedete više – ali povrća kako bi bili siti i kako biste smanjili unos jake hrane (šećera, mesa i masti).

Najveće zlo br. 2 je preterana upotreba mesa, masti i mesnih prerađevina u ishrani. Pazite da ne dođete u onu grupu ljudi koja za svaki obrok ima meso.  Meso, zbog načina kako se danas odgajaju životinje, je glavni izvor unošenja hormona, antibiotika i aditiva u ljudski organizam. Neću ni da navodim kakvi su efekti uticaja mesa u ishrani na čovekov kardio-vaskularni sistem. Najbolje je naravno ako ste u mogućnosti da konzumirate organsko meso, ali ponekad.

Meso treba koristiti minimalno u ishrani, ali smatram da kada osetite potrebu da pojedete dobar komad mesa to treba i da uradite. Jednostavno nije zdravo jesti meso svaki dan.

Masti su takođe jako loše. Ovo važi i za maslinovo ulje koje se zbog jake marketing kampanje danas smatra jako zdravim (takozvana mediteranska dijeta). Međutim, nije tako. Sva ulja se dobijaju uz veću ili manju industrijsku obradu i ne možete ih pronaći u prirodi u tako koncetrisanom obliku. Možete ih koristiti u pripremi hrane ali bez preterivanja.

Jedno naučno istraživanje je pokazalo da je mleko jedan od glavih uzročnika razvoja raka kod ljudi koji su izloženi aflatoksinu. Mleko treba izbegavati, može se koristiti za kuvanje. Fermentirani mlečni proizvodi (sir, jogurt, kefir, kačkavalj i kiselo mleko) se mogu koristiti.

Ugljeni hidrati su ok

Ljudi prave grešku kada izbacuju ugljene hidrate jer onda unose previše mesa i masti što je jaka hrana pa je teže ući u autofagiju posle 12 sati. U redu je uzimati ugljene hidrate ali treba birati namirnice. Naravno bolji su složeni ugljeni hidrati. Dakle hleb od celog zrna, raži, proja, pasulj, sočivo, pirinač, krompir i slično su ok. Paste, beli hleb, šećeri i slično izbegavajte.

Budite gladni 16-18 sati dnevno

Zvuči strašno ali realno nije jer 8 sati od tih 16 sati vi u stvari provedete spavajući. Idealno je prestati sa jelom u periodu od 17-19 časova u toku dana. Drugim rečima, kada poslednji put jedete proći će 3-4 sata do kada legnete u krevet što nije strašno. Postaje teže ako legnete u 2 ili 3 sata ujutru jer glad postaje sve jača i vuče vas da uzmete neke ”noćne” grickalice i zato poremećaj ritma sna utiče na težinu. Ako legnete ranije (do 12h) neće vam biti teško i mnogo je bolje za vaš hormonski balans. Dakle ispoštujte cirkadijalni ritam.

Kada ustanete jedite kada ogladnite. Ovo je individualno neko voli odmah da jede, a neko nije gladan i jede kasnije.

Trening ubrzava proces autofagije

Ranije mi je bilo nezamislivo da posle treninga ne jedem, a danas mi je to potpuno normalno. Trening samo ubrzava ulazak u proces autofagije jer brže trošite depoe glikogena u mišićima.

Od kada sam krenuo da gladujem posle treninga, desile su se iznenađujuće stvari. Recimo ranije bih posle treninga bio mrtav, boleli su me zglobovi i često bih stavljao hladne obloge na bolna mesta. Međutim, od kada gladujem posle treninga ti bolovi su skoro pa nestali i mnogo više energije imam i posle treninga ostajem svež.

Pazite jedna bonbona ruši sve!

Nadam se da ste do sada shvatili da je potrebno biti 12 sati gladan kako bi se vaš metabolizam obrnuo i krenuo da koristi masti iz vašeg tela kao izvor energije i kako bi se pokrenuo proces autofagije na ćelijskom nivou. Dakle svaki sledeći sat posle 12 sati je bitan.

Ako uzmete samo jednu bonbonu ili kafu sa šećerom vi ste prekinuli post tj. kalorijsku restrikciju. Taj šećer ide direktno u vašu jetru i menja hormonski status. Ja dugo nisam mogao da skapiram zašto se gojim kada jedem manje od drugih ljudi, a caka je bila u tome što sam pio nekoliko kapućina sa šećerom dnevno. To ”po malo” uzimanje šećera tokom dana drži vaš hormonski status u ”modu za gojenje”. Imajte to u vidu i izdržite. Nemojte da kukate, niste u Aušvicu, ješćete kada prođe period planirane gladi.

Gladovati svaki drugi dan je efikasnije?

Nakon gore pomenutog eksperimenta sa miševima, naučnici su napravili modifikaciju. Hteli su da vide koji je minimum gladovanja koji izaziva efekte gubljenja težine i zato su miševima Grupe A davali da jedu svaki drugi dan kad god žele, a svaki drugi dan bi im davali hranu samo 6 sati, a ostatak dana bi bili gladni. Grupa B je dobijala hranu tokom celog dana. Obe grupe su dobijale potpuno istu količinu kalorija samo u različitim periodima dana.

Rezultat je bio iznenađujući. Grupa A je imala još bolje efekte gubljenja kilaže nego u prethodnom eksperimentu. Grupa B se ugojila kao u prvom eksperimentu. Drugim rečima, ispada da ako bi gladovali svaki drugi dan da bi izgubili više kilograma? Da, ovo je moguće i naučnici objašnjavaju to hormonima, kažu da zbog varijacije količine hrane iz dana u dan sprečavate hormonsku adaptaciju organizma na gladovanje i čime bi se usporilo gubljenje kilaže.

Kalorijska restrikcija je odavno deo naše kulture

U svetu je čuveno zabačeno grčko ostrvo Ikarija jer su stanovnici toga ostrva među ljudima koji žive najduže na svetu. Naučnici su proučavali njihove navike, o tome je pisao Njujork tajms, i njihova dugovečnost je povezana sa kalorijskom restrikcijom i pravoslavnim postom. Na ovom izolovanom ostrvu ljudi jedu jednostavno jer nemaju pristup industrijskoj hrani i poštuju crkveni kalendar od davnina. Moderno doba ih nije previše izmenilo.

Ono što je meni zapalo za oko je koliko su ova istraživanja ustvari potvrdila ono što mi odavno imamo u našoj kulturi kroz Pravoslavlje. Još uvek mi odjekuju reči monaha sa Hilandara ”…prvo slovo pravoslavlja jeste post.”

Post kao metod higijene duha i tela koji je vodio poboljšanju zdravlja i produženju života bio je poznat još od antičkih davnina.  Post je ugrađen u religiju Vizantije kao najbolji način da se podigne zdravlje naroda, a monasima za jačanje karaktera, bistrije razmišljanje i produženje života. Inače, moderna istraživanja su pokazala da gladovanje poboljšava memoriju i učenje.

Ranije sam pomenuo istraživanje koje je potvrdilo da post tj. kalorijska restrikcija svakog drugog dana ima više efekta nego kada se primenjuje svaki dan. Zar to nije isto rekao i Sveti Sava u Karejskom tipiku 1199. godine?

Ponedeljkom, sredom i petkom – niti ulja jedi, niti vina pij, a u utorak i četvrtak – ulje i vino pij. I u svih ovih pet dana jedanput dnevno da jedeš. U subotu i u nedelju – ribe, i sir, i sve drugo i dvaput dnevno jede se.

Sv. Sava, Karejski tipik 1199. god

Sava ovde naravno propisuje monasima da se jede jednom dnevno ali je vidljiva periodizacija ishrane, na isti način kao što je pokazao naučni eksperiment osam vekova kasnije.

Zapitam se zašto ovu dijetu zovu na različite načine, valjda je ispravno da se zove po onome koji je prvi tu dijetu pomenuo? U tom slučaju ovo bi mogla da bude ”dijeta sv. Save” jer je on o tome pričao na srpskom jeziku pre osam vekova. Da je pravde bilo bi tako.

Božanska nadogradnja

Sve što sam do sada napisao o kalorijskoj restrikciji je osnovni nivo u odnosu na ono što sam video u Hilandaru. Oni primenjuju post koji je još strožiji i zdraviji od gore pomenutog. Evo u čemu su razlike:

  • meso se ne jede nikada. Jede se riba ali samo za praznike. Ovo čini obroke prilično laganim.
  • jede se dosta povrća organskog koje su sami uzgajali. Ako izbacite meso iz ishrane onda vam treba dosta povrća i žitarica u ishrani kako bi imali dovoljno energije u ostatku dana.
  • to je praktično vegetarijanska ishrana, nema mesa ali se koriste jaja i sir u ishrani.
  • ponedeljkom – sredom i petkom je post. Dakle nema masnoće u hrani.
  • uz svaki obrok ide salata – ovo je interesantno. Pored toga što su obroci od povrća uz svaki obrok se služi mala salatica ( i za doručak i za večeru). Ta salatica je dobar trik, jer svakako pomaže da se osećate sitiji nakon obroka. Nekada bi bio ribani kupus, a nekada parče krastavca…

Ne treba ni napominjati da u njihovoj ishrani nema industrijske hrane i proizvoda pa samim tim nema unosa nikakvih konzervansa, boja i aditiva koje izazivaju auto-imune bolesti.

Kada krenete da postite na gore opisan način videćete da polako ulazite u spiralu smanjivanja obroka i poboljšavanja ishrane. Ja sam to tako primetio u mom slučaju. Slikovito sam to podelio na četiri nivoa postignuća.

Prvi nivo je da ispoštujete 16 sati bez bilo kakve hrane, posle dva dana shvatićete da to nije toliko teško ako legnete na vreme. Ako vam je poslednji obrok u 17-18č, vi sledeća 3-4 sata niste gladni, tako da blagu glad osećate praktično samo par sati pred spavanje. Kada legnete vama je svejedno jer spavate, a ujutru kada ustanem uopšte nisam gladan. Zato ja prvi put jedem tek oko podne.

Drugi nivo je kada počnete da skraćujete taj period od 8 sati kada je dozvoljena klopa. Ubrzo shvatite da vam je nakon 16 sati dovoljno da jedete dva puta, a ne tri ili više obroka. Recimo dešava se da doručkujem malo jače, recimo slaninu i jaja, ali me to drži sitim previše dugo tako da kada treba da jedem u 17č ja ne mogu da ručam, već pojedem bananu i dve jabuke. I ta kombinacija jednog jačeg i jednog slabijeg obroka mi je dovoljna za ceo dan. Čini mi se da je period od 4-6 sati za jelo dnevno sasvim dovoljan.

Treći nivo je kada počnete da pažljivo birate šta jedete. Recimo u mom slučaju meso sam izbacio, koristim ga samo kao začin u jelu, recimo za salatu, ili slanina u jajima i slično…  Zadržavam pravo naravno da kada osetim da mi se baš jede meso da tada pojedem lep komad ali to je retko i možda se desi jednom nedeljno. Ipak, biram da jedem više povrća. To podrazumeva odlazak u nabavku povrća, seckanjepravljenje salata i kuvanih jela.

Četvrti nivo je bez masti pon-sre-pet i sirovo voće ili povrće uz svaki obrok. Ovo je u stvari način kako se jede u Hilandaru. Ponedeljkom, sredom i petkom se jede bez masti, a ostalim danima normalno. Takođe, u manastiru uz svaki obrok ide malo sirovog povrća ili voća. Konzumiranje sirovog voća i povrća je najbolji način da unesete vitamine jer se oni gube nakon termičke obrade. Još nisam na ovom nivou ali sam siguran da je ovo i najzdraviji način ishrane.

Gladovanje produžuje život

Navešću još jedno istraživanje sa miševima u kome su pratili dve grupe miševa. Grupa A je jela po ceo dan kad god je htela. Druga grupa B je jela malo u toku dana i bila gladna i tako godinama do kraja života. Rezultat je bio da je grupa B koja je gladovala imala životni vek 30-35% duži od grupe koja je jela kad god je htela. Ovo je istraživanje ponovljeno sa mnogim organizmima i došli su do istog rezultata – gladovanje produžava životni vek!

Post na duže staze

Istraživači su osetili da su na tragu nečega bitnog i fokusirali se na proučavanje dužih postova od recimo 5, 28 ili čak 40 dana koji se odavno pominju u Pravoslavlju, Islamu i Budizmu. Ovde ne govorimo o kalorijskoj restrikciji u određenom delu dana, već govorimo o postu kod koga se bukvalno ne jede ništa sve te dane.

Istraživanja pokazala da je post najveći stimulator imuniteta tela i da medicina nema ni jedan lek koji izaziva tako jako pokretanje životnih snaga našeg organizma. Recimo jedno naučno istraživanje je pokazalo da 3 dana gladovanja kada ne jedete ništa potpuno resetuje vaš imunitet.

Drugo istraživanje je pokazalo da miševi ako samo dva puta godišnje gladuju po pet dana, to znatno produživa njihov životni veka, smanjuje značajno broj kanceroznih ćelija i drugih bolesti.

Na zapadu danas postoje klinike za gladovanje u koje ljudi odlaze da bi probali potpuno gladovanje u dužini od 5 do 40 dana. U tim klinikama se prate njihov napredak i životne funkcije kako bi ljudi znali da post ne ugrožava njihovo zdravlje. Oni koji imaju dijabetes tip 2, ekcem, alergijske reakcije, primaju hemoterapiju, Alchajmerovu bolest i razna druga hronična oboljenja uspevaju da se izleče uz pomoć posta ili da značajno poboljšaju svoje stanje.

Zaključak

Nakon ove dugačke priče treba istaći da post treba prekinuti ako ste bolesni recimo od gripa ili neke druge prolazne bolesti. Takođe, post nikako nije dobar za decu ili trudnice jer se njihovo telo razvija.

Ukratko – jedite 6-8 sati u toku dana, jedite više povrća i kvalitetnu hranu, gladujte ostatak dana, svaki drugi dan izbacite meso i masti, trenirajte i nemojte ostajati do kasno, već idite na spavanje ranije.

Nažalost danas sve više ljudi jede 4-5 obroka dnevno i skoro nikada nisu gladni i zbog toga unutrašnji sistem za popravku organizma biva neiskorišten. U prošlosti su ljudi jeli kada bi ulovili hranu, pa bi trebali da se zamislimo jer možda ne moramo da jedemo tri puta dnevno. Možda je dovoljno jednom ili dva puta za ceo dan.

Probajte i uverićete se da pomaže! Treba naterati sebe ali se isplati.

 

Zašto su toliko važni polifenoli za naš organizam? U ovim namirnicama ih možete naći!

Polifenoli su mikronutrijenti koje dobijamo ishranom u kojoj pretežno obiluju određene biljne vrste. Uz antioksidante sa kojima obično zajedno idu, polifenoli imaju mnoge zdravstvene koristi za čoveka.

Smatra se da polifenoli mogu poboljšati ili pomoći u lečenju problema sa probavom, dijabetesom, neurodegenerativnim bolestima i kardiovaskularnim bolestima.

Možete unositi polifenole putem hrane koja ih sadrži ili putem suplemenata u vidu kapsula ili praha. Dalje u tekstu možete saznati koje su to namirnice najveći izvori polifenola.

Ukoliko nije drugačije navedeno, svi brojevi su dati u miligramima (mg) na 100 grama (g) hrane:

Karanfilić i drugi začini 

U studiji iz 2010. godine koja je identifikovala 100 namirnica koje su najbogatije polifenolima, na vrhu se našao karanfilić. On je sadržao ukupno 15,188 mg polifenola na 100 g.

Bilo je i mnogo drugih začina na samom vrhu. Među njima je bila sušena nana, koja je zauzela drugo mesto sa 11.960 mg polifenola i zvezdani anis, koji je na trećem mestu sa 5.460 mg.

Kakao prah i tamna čokolada 

Kakao prah je bila četvrta namirnica najbogatija polifenolom, sa 3,448 mg polifenola na 100 g praha. Tamna čokolada je nešto niže na listi – na osmom mestu sa 1.664 mg. Mlečna čokolada je takođe na listi, ali zbog nižeg sadržaja kakaa, nalazi se mnogo niže na listi pod brojem 32.

Bobičasto voće 

  • Kupine, sa 260 mg polifenola,
  • Jagode, sa 235 mg polifenola,
  • Maline, sa 215 mg polifenola.

Pasulj 

Pasulj sadrži veliki broj nutritivnih sastojaka, tako da nije iznenađenje da prirodno ima velike doze polifenola.

Crni pasulj i beli pasulj posebno imaju najveći broj polifenola. Crni pasulj ima 59 mg na 100 g, a beli pasulj ima 51 mg.

Orašasti plodovi 

Orašasti plodovi mogu imati visoku kaloričnu vrednost, ali ne samo da su pune proteina, već neki orašasti plodovi takođe imaju visok sadržaj polifenola.

Jedna studija iz 2012. godine otkrila je značajne nivoe polifenola u brojnim i sirovim i prženim/pečenim orašastim plodovima.

  • lešnici, sa 495 mg polifenola
  • orasi, sa polifenolima od 28 mg
  • bademi, sa 187 mg polifenola

Povrće

Postoji mnogo vrsta povrća koje sadrži polifenole, iako obično imaju manje od voća. Povrće sa većom količinom polifenola uključuje:

  • artičoke, sa 260 mg polifenola
  • cikoriju, sa 166-235 mg polifenola
  • crveni luk, sa 168 mg polifenola
  • spanać, sa 119 mg polifenola

Crno vino 

Velika količina polifenola u crvenom vinu doprinosi većem broju antioksidanata. Crveno vino ima ukupno 101 mg polifenola na 100 ml. Roze i belo vino, iako ne podjednako korisni kao crveno vino, ipak imaju pristojnu količinu polifenola, od kojih svaka vrsta sadrži po 100 ml polifenola.

Crni i zeleni čaj 

Crni čaj sadrži 102 mg polifenola na 100 mililitara, dok zeleni čaj sadrži nešto manje – tačnije 89 mg na 100 ml.

Sirovi lešnik bolji od leka: Najbolji izvor vitamina B, E, folne kiseline i zdravih masnoća!

Lesnik – Leska je grmolika biljka široko rasprostranjena po Evropi i Zapadnoj Aziji. Obično naraste između tri i osam metara u visinu, te daje ukusne i nutritivno bogate plodove – lešnike. Lešnik spada u grupu orašastih plodova i zahvaljujući svojoj velikoj popularnosti širom sveta zastupljen je u mnogim receptima i proizvodima. lesnik
Koliko je popularan govori nam činjenica da se u svetu svake godine proizvede preko 800 hiljada tona lešnika. Za njegovu popularnost ponajviše je zaslužan njegov specifičan slatkasti ukus kao i visoke nutritivne vrednosti. Lešnik je bogat zdravim mononezasićenim i polinezasićenim mastima, koje čine daleko najveći udeo u njegovim ukupnim masnoćama.

Odličan izvor nutrijenata

Lešnici spadaju u hranu relativno bogatu kalorijama, pa tako 100 grama lešnika sadrži 628 kcal. Najveći udeo u 100 grama lešnika otpada na masnoće, približno 61 gram. Ovde posebno dolaze do izražaja zdrave mononezasićene i polinezasićene masne kiseline s udelima 7,9 grama na 100 grama. Lešnik je jako dobar izvor dijetalnih vlakana, pa tako 100 grama lešnika sadrži 10 grama vlakana, što je 39 odsto dnevno preporučene količine. lesnik lekovito voce
Proteini su takođe sastavni deo ove namirnice. Nalazimo ih u količini od 15 grama na 100 grama lešnika, što je oko 30 odsto dnevne preporučene količine za prosečnu osobu.
Lešnici su jako dobar izvor minerala – mangana, bakra, magnezijuma, fosfora i gvožđa. Bogati su vitaminima E, B i folnom kiselinom.

Dnevno i do 30 g lešnika

S obzirom na sastav, lešnik je odlično sredstvo koje povoljno utiče na kompletan kardiovaskularni sistem. Stručnjaci savetuju da se konzumira u svežem stanju. Prema rečima mnogih nutricionista poželjno je umereno unošenje lešnika, do 30 grama na dnevnom niovu. Lešnik je zbog toga odlična zamena masnih grickalica, jer pruža dovoljno energije, a ukoliko se unosi u umerenoj količini ne nabacuje višak kilograma. Ima počasno mesto u kulinarskom svetu. Sastavni je element mnogih slatkih poslastica.

Čaj od lešnika ima istaknuto mesto u narodnoj medicini

Čaj koji se dobija od lešnikove kore ima istaknuto mesto u narodnoj medicini. Od ovog čaja prave se obloge za otvorene rane koje nastaju usled proširenih vena, a pored toga ovaj čajni napitak dobar je i kod lečenja hemoroida i urinarnih infekcija.

Molibden u hrani

Ako ne znate šta je molibden, definitivno niste jedini. Molibden je jedan od mikroelemenata i pored toga telo skladišti ovaj mineral u većini tkiva u organizmu, uključujući mozak, slezinu, pluća, bubrege, kosti i kožu, ukupan nivi u telu nije značajan.

Iako se molibden poznat od davnina, često je zamenjivan sa olovom. Prvi put je definisan 1778. godine, a proizveden 1893. godine. Samo nekoliko decenija posle toga počela su ozbiljna istraživanja o njegovom značaju za čoveka.

molibden

Osim za čoveka, molibden je važan i za ceo ekosistem, jer učestvuje kao kofaktor brojnih enzima koji učestvuju u biogeohemijskim ciklusima ugljenika, azota i sumpora u prirodi.

Molibden se u organizmu nalazi u veoma malim količinama, ali je njegova uloga važna u mnogim biološkim procesima koji uključuju razvoj nervnog sistema, ukanjanje otpadnih supstanci iz organizma preko bubrega i proizvodnja energije u ćelijama.

Kod čoveka molibden ima ulogu kofaktora kod tri enzima:

  • Sulfid oksidaza katalizuje transformaciju sulfita do sulfata (detoksikacija organizma) i igra ulogu kod metabolizma aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin i cistin),
  • Ksantin oksidaza katalizuje razgradnju nukleotida,
  • Aldehid oksidaza sa ksantin oksidazom katalizuju reakcije hidroksilacije koje uključuju brojne molekule slične strukture, a učestvuju i u metabolizmu raznih droga i toksina

Molibden je komponenta koja ulazi u sastav enzima. Molibden pomaže da se prekine deo sulfitnih otrova koji se stvaraju unutar tela. To je jedan od razloga zašto se veruje da on ima antitoksične karatkeristike. Sulfiti u telu su česti zato što oni regularno uključeni u hemijskim konzervansima. Određena hrana i lekovi, pa čak i hrana bogata proteinima takođe sadrži sulfide. Kada telo nije u mogućnosti da prekine veze sa sulfidima, to može pokrenuti alergijske reakcije.

Kao i mnogi drugi minerali, molibden je potreban telu da bi se pravilno odvijao proces metabolizma masti, ugljenih hidrata, bakra i nitrogena. on takođe ulazi u sastav enzima koji su odgovorni za metabolizam purina i sumpora. U stvari, molibden je neohodan u sintezi različitih enzima.

Ćelijama je potreban molibden kako bi one pravilno funkcionisale. Osim toga, Ovaj mineral pomaže telu u borbi određenih supstanci koje se povezuju sa razvojem raka. Molibden pomaže u očuvanju ličnog uzbuđenja i može pomoći zadržati da inpotencija ne postane problem. On igra ključnu ulogu u održavanju nivo šećera u krvi u ravnoteži. I na kraju, veruje se da on pomaže u borbi protiv zubnog karijesa i propadanja zuba.

Kada jednom ovaj mineral dospe u gastrointestinalni trakt on se lako apsorbuje i lako eliminiše preko bubrega.

Glavna uloga molibdena je njegova metabolička uloga. Molibden je zbog svojih jedinstvenih hemijskih osobina biološki katalizator za reakcije u kojima dolazi do prenosa protona i elektrona, a moguće je i prenosa kiseonika koji je u sprezi sa ovim reakcijama. Molibdoenzimi kod čoveka su:

  • Sulfid oksidaza katalizuje transformaciju sulfita do sulfata (detoksikacija organizma) i igra ulogu kod metabolizma aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin i cistin),
  • Ksantin oksidaza katalizuje razgradnju nukleotida,
  • Aldehid oksidaza sa ksantin oksidazom katalizuju reakcije hidroksilacije koje uključuju brojne molekule slične strukture, a učestvuju i u metabolizmu raznih droga i toksina

Izvori molibdena

Pasulj, tamno zeleno lisnato povrće, mahunarke, grašak, grašak, spanać, blitca, orasi, boranija, jaja, semenke suncokreta, pšenično brašno, krastavac, pirinač, žitarice, kvasac, jetra, bubrezi, mleko sa manje masnoće, tvrda voda (tvrda znači da sadrži puno minerala) su veoma dobri izvori ovog mikroelementa. Životinjski proizvodi, voće sadrže veoma malo molibdena. Donekle ga ima u jetri, mleku, jagnjetini.

Kako su nedostaci molibdena veoma retki ne postoji preporučena dnevna doza. Međutim smatra se da je za odrasle osobe dovoljno da unesu između 75 i 250 mikrograma molibdena na dan.
Traba naglasiti da količina molibdena u biljnoj hrani zavisi pre svega od sadržaja ovog elementa u zemljištu.

Preporučene dnevne količine molibdena

Dnevno se preporučuje:

Deca (1-3 godine): 17 mikrograma,
Deca (4-8 godine): 22 mikrograma,
Deca (9-13 godine): 34 mikrograma,
Omladina (14-18 godine): 43 mikrograma,
Odrasli (više od 18 godina): 45 mikrograma,
Trudnice i žene u periodu laktacije(svih uzrasta): 50 mikrograma,

Simptomi nedostatka molibdena

Nedostaci molibdena se sreću izuzetno retko i jedino ako se jedu namirnice koje su rasle na zemljištu koje je izuzetno siromašno ovim mineralom. Međutim, ovaj tip nedostatka ako se desi dovodi do ozbiljnih problema kao što su razdražljivost i nepravilan rad srca. Nedostatak može prouzrokovati smanjenje količine urina koja se izlučuje, i to može izazvati oksidacuju koja  je prouzrokovana nivom kiseline. Umor je drugi simptom kao što su i problemi povezani sa ustima, desnima i vidom. Kod muškaraca pojavljuje se inpotencija. Nedostatak može takođe prouzrokovati rak. I zato je molibden neophodan da spusti nivo sulfita unutar tela, i nedostatak može prouzrokovati neželjene supstance koje mogu biti štetne.

Uočen je nedostatak mobibdena kod osoba koje boluju od Kronove bolesti. Simptomi koji se javljaju kod njih su: ubrzani rad srca, ubrzano disanje, glavobolja, noćno slepilo, nizak nivo mokraćne kiseline u plazmi i urinu, nizak nivo sulfata u mokraći, a povećan nivo sulfita.

Nedostatak molibdena može se uočiti i kod osoba sa genetskim predispozicijama za slabim usvajanjem molibdena u organizmu.

Toksičnost

Visoka količina molibdena u organizmu dovodi do slabije usvojivosti bakra i do njegove anemije. Višak molibdena može u organizam ući u metalnoj industriji ili rudnicima. Simptomi viška molibdena u organizmu su iritacija kože i očiju, umor, glavobolja, bolovi u zglobovima, giht, dijareja, anemija, usporen rast.

Kobalt u ishrani: Hrana bogata kobaltom

Prosečno ljudsko telo sadrži manje od 1 mg kobalta, a najveće koncentracije tog minerala nalazimo u mišićima, kostima, jetri i bubrezima. U ljudskom telu nalazi se u sastavu vitamina B12 i to mu je i jedina uloga u ljudskom organizmu. U toj svojoj ulozi je potreban za stvaranje crvenih krvnih stanica, održavanje zdravlja živaca i ćelija sluznice ždrela i želuca.

kobalt u ishrani

Kobalt je esencijalni mikroelement koji je integralni deo vitamina B12, a koji je neophodan u metabolizmu folne kiseline i masnih kiselina.

Osim toga kobalt u sklopu vitamina B12 kobalt učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i ima značaja za dobro funkcionisanje nervnog sistema jer potpomaže stvaranje mijelinskog omotača.

Osim u sklopu kobalamina kobalt ulazi u sastav i manjeg broja metaloproteina (kobaltoproteina) koji u svojoj strukturi ne sadrže korin (deo molekula karakterističnog za kobalamin za koji se vezuje kobalt) kao što su: metionin-aminopeptidaza II i nitril-hidrataza.

Kobalt se apsorbuje u digestivnom traktu i zavisi od doze. U malim dozama se kobalt skoro u potpunosti apsorbuje, dok se u većim dozama slabo apsorbuje. Na apsorpciju kobalta utiču i nutritivni faktori, na primer, apsorpciju umanjuju aminokiseline, ali je povećava nedostatak gvožđa u organizmu.

Kobalt se najviše akumulira u jetri čoveka (organ gde se čuva vitamin B12). Tu ima oko 20% od njegove ukupne količine u organizmu.

Kobalt se izlučuje uglavnom urinom, ali u manjim količinama i fecesom.

Izvori kobalta

Izvori kobalta u hrani su meso, jetra (džigerica), bubrezi, mleko, ostrige, dagnje, riba, školjke. Manje količine kobalta se nalaze u pečurkama (posebno shitake). U voću i povrću uglavnom nema kobalta (izuzetak su mahunarke, spanać, kupus, zelena salata, repa, zelje, smokve gde ga ima jako malo). To objašnjava zašto vegetarijaci često imaju nedostatak ovog minerala.

Preporučene dnevne količine

Kobalt se u organizam unosi isključivo unosom vitamina B12, a nikako u svom jonskom ili metalnom obliku. Stoga nema jasno preporučenih količina za kobalt jer se koriste preporuke za vitamin B12, ali se on preko ovog vitamina unosi u količini od 5-8 µg dnevno.

Ukoliko se kobalt u organizam unosi u nekom drugom obliku onda on može biti veoma toksičan. Letalne doze kobalta (LD50) iznose od 150-500 mg po kilogramu telesne mase čoveka.

Preterano konzumiranje kobalta može prouzrokovati povećan broj crvenih krvnih zrnaca. Kod životinja su prevelike doze kobalta (4 do 10 mg po kilogramu težine) proizvele anemiju, gubitak apetita i telesne težine, a povremeno i gušavost, hipotiroidizam i poremećaje u radu srca.

Apsorpciju pomaže: bakar, gvožđe i cink, a ne odmaže ništa.

Nedostatak kobalta

Nema poznatih nedostataka kobalta, ali nedostatak vitamina B12 dovodi do anemije. Unošenjem dovoljne količina ovog vitamina neće biti problema sa kobaltom u organizmu. Na nedostatak kobalta moraju posebnu pažnju obratiti vegetarijanci koji ne unose dovoljno kobalta ni vitamina B12. Zemljište, generalno, postaje sve deficitarnije sa kobaltom što dodatno smanjuje ionako nizak nivo kobalta u namirnicama biljnog porekla.

Toksičnost

Toksičnost kobaltom se najčešće javlja kada se kobalt unosi u svom neorganskom obliku. To se javlja u slučajevima kontaminacije hrane. Višak kobalta u organizmu dovodi do sledećih poremećaja:

  • Pored nikla i hroma kobalt je glavni uzročnik kontaktnog dermatitisa,
  • kardiomiopatija,
  • mučnina,
  • srčane smetnje,
  • gušavost,
  • oštećenje bubrega,
  • oštećenje nerava
  • hiperprodukcija crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) – zgusnuta krv,
  • povećana aktivnost u koštanoj srži

Hrom kao važan mineral koji topi kilograme

Hrom je jedan od esencijalnih mikroelemenata važan za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. Pošto ga ljudskiorganizam ne proizvodi sam, mora se uneti ishranom. On učestvuje u metabolizmu kao specijalizovani neproteinski organski molekul, potpomažući pretvaranje glukoze u energiju, kao i sintetisanje masnih kiselina i holesterola. Pomaže i da proteini stignu tamo gde su najpotrebniji. Pored toga, može i da zaštiti od dijabetesa jer reguliše nivo šećera u krvi. Kod pacijenata zavisnih od insulina on može da smanji potrebu za lekovima. Višestruko je koristan za ljudski organizam


Hrom je značajan faktor u procesu regulisanja nivoa glukoze u krvi, utiče na snižavanje holesterola, kao i na smanjenje apetita i telesne težine. Uobičajenom ishranom, koja se uglavnom bazira na rafinisanim namirnicama, ne unose se dovoljne količine hroma u organizam. Zbog toga se preporučuju preparati hroma kao dopuna svakodnevnoj ishrani, naravno uz konsultacije sa doktorom.Iako je hrom široko rasprostranjen u hrani, odrasle osobe absorbuju samo dva odsto unetog hroma. I loša ishrana može da rezultira inadekvatnim nivoima hroma, odnosno nedostatkom. Istraživanja pokazuju da čak 90 odsto testiranih u Americi ima manjak količinhroma. Mnogi nisu ni svesni da je količina hroma u većini obrađene hrane veoma niska, i da konzumiranje procesuiranog šećera stimuliše potrošnju ovog izutetno bitnog minerala iz našeg tela. Tako da, generalno, manjak hroma najviše zavisi od naše ishrane.
Hrom može da se pronađe u mesu, pivskom kvascu i pivu, vinu, nezasićenim mastima, kukuruznom ulju, brokoliju, džigerici, integralnim žitaricama, posebno ječmu, koji se u Iraku od davnina upotrebljava kao lek za dijabetes, pšeničnim pahuljicama, piletini, ljuskarima, jezgrastom voću i pečurkama. Utvrđeno je, na primer, da šolja brokolija sadrži dvadeset dva mikrograma hroma, pet puta više od bilo koje druge namirnice.
Najnovija istraživanja došla su do zaključka da svakodnevno uzimanje hroma kao dodatka ishrani može da poboljša memoriju kod starijih ljudi, kao i da zavidan broj osoba ima nisku količinu hroma u svojoj ishrani, naročito stariji, sportisti i oni koju su hiperaktivni i koji konzumiraju velike količine procesuiranih ugljenih hidrata.
Pored svega toga, hrom je oligoelement koji može da nam pomogne kad hoćemo da izgubimo nekoliko kilograma. Osim što ubrzava delovanje insulina, povećava nivo dobrog holesterola, jača imunitetkontroliše metabolizam i nivo šećera u krvi, to jest smanjuje potrebu za šećerom.

Sprečava napade gladi
Jedna studija je pokazala da se količina masnih naslaga kod žena sa viškom kilograma znatno smanjuje ukoliko se hrom redovno unosi u organizam. Pošto hrom utiče na dejstvo insulina, on sprečava napade gladi kod osoba na dijeti. Istraživanja pokazaju da hrom povećava mišićnu masu u konjunkciji sa intenzivnim fizičkim vežbanjem i kontrolisanim kalorijskim unosom. Pokazano je da suplementacija hromom potpomaže redukovanje telesne težine i procenta telesnih masti kod zdravih osoba.
Preporučena dnevna doza za žene iznosi pedeset pet, a za muškarce šezdeset pet mikrograma. Ukoliko vaša ishrana obiluje gotovim industrijskim proizvodima, veći su izgledi da patite od nedostatka hroma. Ali sa ovim oligoelementom trebalo bi biti izuzetno oprezan. Ako uzimate nekoliko različitih dodataka ishrani, strogo vodite računa o sadržaju hroma jer ukupna količina ne sme da pređe 200 mikrograma dnevno.

Pošto vitamin C i aspirin pospešujuabsorpcijuhroma, osobe koje su na insulinskoj terapiji trebalo bi da sekonsultuju sa lekarom da li da koristite i hromU trudnoći nivoi hroma se smanjuju, ali ne i potrebe, što za posledicu može imati nisku količinu hroma. Još neki od uzroka koji crpe hrom iz našeg tela su povećana fizička aktivnost, infekcije, psihičke traume i stres. Neki lekovi takođe nepovoljno mogu da utiču na absorpciju hroma. Zato je najbolje da se prethodno konsultujete sa lekarom.

Dobri izvori hroma nalaze se u hrani
Da biste bili sigurni da svom telu obezbeđujete dovoljnu količinu, na jelovniku je potrebno imate neke od sledećih namirnica: morska hrana, pivski kvasac, integralne žitarice, teleća džigerica, brokoli, ostrige, nemasno meso i sir, mekinje, bele semenke. Preradom žitarica se gubi na količini hroma koje one prirodno sadrže. U prošlosti se mislilo da pivski kvasac utiče na stabilizaciju glukoze u krvi dok nije pronađenhrom u njemu, stoga je i on bogat zalihama hroma.

Cink u hrani: Ovo su namirnice za jak imunitet!

Jednu od najznačajnijih uloga u organizmu igra cink, bez kojeg naše telo ne bi bilo isto. Jača imunitet, ali i pomaže stvaranju mirisa i ukusa!

Cink-u-hrani-Ovo-su-namirnice-za-jak-imunitet

Jedna od najvažnijih uloga mu je stvaranje sinteze proteina i DNK, kao i uticaj na libido kod ljudi. Nedostatak cinka može da uzrokuje niz fizioloških promena i problema. U nekim istraživanjima se pokazalo da uzimanje cinka u ishrani može da smanji smrtnost među decom koja imaju akutnu infekciju donjeg respiratornog sistema.

Preporučena doza je veća kod ovih grupa ljudi

Cink je izuzetno važan mineral, zbog svojih antioksidativnih svojstava koja će pomoći da se imunitet ojača. Prisutan je u baš svim organima, a najviše ga ima u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima), kostima, mišićima, jetri i prostati kod muškaraca. Cink je nakon gvožđa drugi element u tragovima u ljudskom telu.

Odgovoran je za rast i deobu ćelija, ojačavanje obrambenog sistema i za pravilnu reprodukciju. Cink pomaže proizvodnju muškog polnog hormona testosterona. Pomaže da se stvori ravnoteža organizma pri infekciji, “nadzire” upalu i suzbija je.

U kombinaciji s vitaminom B, smanjuje proizvodnju histamina, što znači da je vrlo delotvoran u suzbijanju alergija. Od cinka zavise neke osnovne funkcije tela, kao što je zaceljivanje rana i polno sazrevanje. Učestvuje i u razgradnji alkohola i metabolizmu ugljenih hidrata.

Hrana bogata cinkom pomaže u održavanjumoždane strukture i generalnog zdravlja nervnog sistema. Ovaj mineral bitan je za stvaranje rezervi insulina i podstiče njegovu funkciju. Kompleks cinka i insulina nalazi se u ćelijama pankreasa, a kada telo nema dovoljno tog elementa, postoji mogućnost nastanka dijabetesa. Primećeno je da dijabetičari imaju dvostruko manju količinu cinka od normalne.

Za razliku od nekih materija, telo ne može da skladišti cink, što znači da je potrebno svakodnevno uzimanje cinka kroz hranu. Ljudski organizam sadrži oko 2-3 grama cinka. Preporučena dnevna doza za žene je 8 mg dnevno. Kod trudnica se taj broj povećava na 11 mg, a kod dojilja na 12 mg. Unos cinka u trudnoći će pozitivno uticati na zdravlje bebinog mozga.

Posebno pažljivi moraju da budu vegetarijanci i osobe koje ne jedu meso – oni treba da uzimaju čak više od 50% preporučenog dnevnog unosa cinka iz hrane. Grupa ljudi koja ima veći rizik od nedostatka cinka su sportisti, alkoholičari, osobe s gastrointestinalnim bolestima i oni koji dugotrajno uzimaju neke lekove.

Cink u hrani pomaže jačanju imuniteta

Pad imuniteta je veoma česta pojava kod ljudi, a može da se dogodi iz mnogih razloga. U tom slučaju mogu da se jave česte upale i infekcije koje se ponavljaju, hronične infekcije, a oporavak od bolesti je duži i otežan ako je imunitet slab.

Na pad imuniteta može da utiče pušenje, hronične bolesti, iscrpljenost i nedovoljno sna, fizički i psihički stres, nepravilna ishrana, nedovoljno kretanja… Kako biste ojačali imunitet, možete da počnete da konzumirate veće količine cinka kroz hranu.

Cink u hrani nalazi se u ovim namirnicama:

– Proizvodi od mesa – teleća jetra, jagnjetina, govedina, piletina i ćuretina, svinjetina

– Ribe – kamenice, ostrige, rakovi, tunjevina, školjke

– Integralne žitarice i pšenične klice

– Jaja

– Soja

– Pivski kvasac

– Mlečni proizvodi – sir, mleko i jogurt

– Semenke – sušene semenke lubenice, semenke bundeve, suncokreta, čia semenke

– Orašasti plodovi – kikiriki, bademi, orasi

– Povrće – krastavci, zelena salata, masline, luk, grašak, spanać, batat, paradajz

– Voće – avokado, banane, kivi, jagode, breskve

– Kakao

Ovo su namirnice koje možete bez problema da uvrstite u svakodnevni jelovnik i kombinujete ih u raznim jelima.

Najbolji prirodni izvori sumpora u hrani koje morate probati!

Sumpor je mineral koji ima veoma izraženu mogućnost da stvara kiseline. Sigurno sportisti i ne razmišljaju kako tačno sumpor utiče na njihovu kondiciju i postignuća. Od svih osnovnih minerala, sumpor se najmanje razmatrao, a podjednako je važan kao i ostali minerali. Sumpor je glavni mineral za lepotu.sumpor u hrani

Smatra se da je sumpor mineral osmi ili deveti po redu po zastupljenosti u telu čoveka. Ima ga skoro u svim ćelijama, a u nešto većim količinama se nalazi u kosi, noktim, a koži i zglobovima. Pravilan unos sumpora je od velikog značaja za lepu sjajnu kosu i kožu.

Uloge sumpora

Sumpor je glavna komponenta vezivnog tkiva. Jedno od njih je kolagen – on, osim što se nalazi u vezivnim tkivima, ima ga u koži, kostima i zubima. Kolagen, bogat sumporom, je protein kojeg ima najviše u telu. Već je poznato da kolagen zadržava vlagu u ćelijama i daje elastičnost tkivima.

Sumpor se nalazi i u keratinu – proteinu, koji čini 98% strukturu noktiju. Sumpor u obliku keratina se nalazi i u koži, kosi, kao i u zubnog gleđi. Sumpor tim tkivima daje veću otpornost i veću elastičnost.

Postoji nekoliko osnovnih funkcija sumpora. Na prvom mestu je to da sumpor učestvuje u hemijskoj strukturi molekula aminokiselina – cisteina, homocisteina, taurina i metionina.

Koristi od sumpora

Sumpor dezinfikuje krv, a ako se poveže sa teškim metalima može imati i ulogu detoksikatora. To čini sumpor moćnim sredstvom u borbi sa upalom zglobova, tetiva i mišića – problem skoro svakog aktivnog sportiste.

Sumpor je deo i strukture važne materije za zglobove i tetive – hondroitin sulfat. Potpomaže stvaranje oksidativnih reakcija, tako što se uključuje u strukturu koenzima A.

Sumpor poboljšava aktivnost imunog sistema, što je od izuzetne važnosti za ljude, a pogotovo za profesionalne sportiste, jer oni obično imaju nešto osetljiviji imunitet i uglavnom su skloni kožnim infekcijama.

Osim navedenih uloga, ovaj mineral ojačava strukturu dlake i koristi se kao sredstvo protiv ćelavosti.

Poznat je u dva oblika – sintetički /sulfati i sulfiti/, čiji je unos veoma štetan za organizam, i organski – kao metilsulfonilmetan /MSM/, koji je organizmu potreban.

Dnevna doza sumpora

Doze sumpora dosta zavise od materija koje ga dostavljaju sumpor u telo. Optimalna preporučena doza MSM je od 1000 do 4000 mg dnevno za odrasle osobe koje se umereno bave sportom. Kod profesionalnih sportista se te doze znatno povećavaju i mogu da dostignu i do 8000 mg, a da ne postoji veliki rizik od trovanja.

Nedostatak sumpora

Smatra se da je deficit sumpora glavni uzrok za neka klinička stanja, ali nema još konkretnih dokaza za ovu tvrdnju. Uprkos tome, sumpor ima važnu ulogu u održavanju dosta funkcija u telu, pa u telu nem adovoljno sumpora onda organizam ne može da proizvodi zdrave i jake ćelije.

To za posledicu ima opadanje kose, koža gubi elastičnost, a isto se dešava i sa zidovima arterija, pojavljuju se bore, problemi sa zglobovima, raširene vene, pojavljuju se ožiljci i imunitet ne može na pravilan način da odbrani telo.

Predoziranje sumporom

Štetni efekti se primećuju kada se unosi neorganski oblik sumpora, jer je on toksičan. Predoziranje ili kontraindikacije nakon prijema velikih količina MSM nisu primetne čak i ako se uzme 20 g po 1 kg težine u periodu od mesec dana. Ipak, preporučljivo je da se određene doze ne prekoračuju.

Izvori sumpora

Jedan od najboljih izvora sumpora je žumance jajeta. Velike količine ovog minerala se nalaze i u belom luku i crnom luku, prokelju, malinama, pšeničnim klicama, sušenom pasulju, kupusu, ribi, soji i repi. Osim što ga ima u namirnicama, sumpor se može naći i u raznim dodacima ishrani. Najčešće se unosi u obliku kompleksnih mineralnih preparata koji sadrže optimalne doze minerala.