Naslovna / Ishrana / Primer članka o deci
Slika za primer

Primer članka o deci

Program Zdravo dete je dečiji program vežbanja koji uči decu da zavole fizičku aktivnost i razviju zdrave životne navike.

Nikada nije prerano da se započne s usvajanjem zdravih navika i edukacijom o važnosti fizičke aktivnosti. Studije pokazuju da većina dece koja se bave sportom i fizički su aktivna u detinjstvu, zadrže takve navike i kasnije kad odrastu. Fizička aktivnost ima pozitivan učinak na razvoj – deca koja se od malena bave nekom sportskom aktivnošću, već u ranoj životnoj dobi razvijaju radne navike i samodisciplinu. Sa druge strane ima pozitivnu ulogu i u emocionalnom razvoju dece budući da olakšava i proces njihove socijalizacije. Suprotno, neaktivno detinjstvo, moze ozbiljno da naruši zdravlje kako dete postaje starije.

Program Zdravo dete sadrzi 12 razlicitih časova vežbanja, koji su prilagodjeni uzrastu od 4 do 10 godina, na kojima se kroz igru razvijaju određene motoričke i kognitivne sposobnosti, vrši edukacija dece kao što su zdrava ishrana, higijena i važnost zdravog načina života što će posledično uticati i na smanjenje telesne težine dece, a samim tim i na prevenciju različitih oboljenja. Trening dece sprovodi se na mlađem uzrastu radi preusmeravanja energije i redukcije nesvrsishodnih oblika ponašanja, kao i radi ostvarivanja zajedničke pažnje kroz razvoj imitacije i funkcionalne igre. Na starijem uzrastu sprovodi se radi poboljšanja motoričkih, kondicionih i mentalnih sposobnosti.
Svi časovi su podeljeni na 4 dela:

  1. Zagrevanje
  2. Utvrđivanje naučenog od prethodnog časa i razgovor o zdravim navikama
  3. Glavni deo koji podrazumeva podizanje fizicke kondicije i koncentracije uz poboljšavanje motorickih sposobnosti
  4. Opuštanje i raztezanje svih grupa mišića

Uloga i značaj fizičke aktivnosti u dečijem razvoju

Istrživanja su pokazala (Ford i saradnici) konstantan trend porasta prevalencije predgojaznosti i gojaznosti u poslednjih 20-ak godina na svetskom nivou, s porastom između 10% i 40% kako u razvijenim, tako i u nerazvijenim zemljama.

Porast broja umereno gojazne i gojazne dece u Srbiji posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti. Uz genetsku predispoziciju i druge biološke faktore (težina na rođenju i intrauterinarni razvoj), zatim socioekonomski status i uslove života u porodici (pušenje, unos alkohola, dojenje), smatra se da ponašanje deteta igra jednu od ključnih uloga u razvoju gojaznosti. Pod ovom grupom faktora pre svega se podrazumeva način ishrane i nivo fizičke aktivnosti.

Oko 60%-85% gojazne dece školskog-prepubertetskog uzrasta ostaju gojazna u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (hipretenzija, rana ateroskleroza, dijabetes melitus tip 2), као i drugih endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja. Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ranom životnom dobu prouzrukuje skraćenje očekivane prosečne dužine života.

Nedovoljno fizičke aktivnosti u toku dana, u kombinaciji sa neadekvatnom ishranom, znatno utiču na poremećaj posturalnog statusa (nepravilno držanje tela) dece. Javljaju se deformiteti kičmenog stuba (kifoza, lordoza, skolioza…) ali i donjih ekstremiteta (ravno stopalo…).

Fizička aktivnost i svestrane i redovne vežbe nespecifično potstiču adaptaciju organizma na spoljne i unutrašnje stresove, na razvoj funkcije lokomotornog sistema, na porast kapaciteta kardiorespiratornog sistema, na razvoj kapaciteta srčanog mišića i koronarnih arterija. Redovna fizička i sportska aktivnost vrlo povoljno utiče i na opšti metabolizam, naročito masti i ugljenih hidrata, pri čemu se sprečava arterioskleroza, čuva respiratorna sposobnost i jača neurovegetativni sistem.

Fizicka aktivnost bitan je deo funkcionisanja svakog deteta, jer na taj nacin kod njih dolazi do smanjenja neproduktivne aktivnosti i hiperaktivnosti, povecanja pažnje, socijalizacije i spremnosti za učenje novih zadataka. Takode fizičkom aktivnošcu smanjuje se i reguliše destruktivno, agresivno i autoagresivno ponašanje. Svemu ovome treba dodati i značajne
mentalno-hemijske dobiti, kao što su čvrsta volja, istrajnost, harmoničnost u odnosima, plemenitost, i drugo.

Fizicka aktivnost treba se sprovoditi svakodnevno i kontinuirano. Prevencija, a naročito lečenje nisu jednostavna stvar. Zato je Program Zdravo dete program vežbanja zasnovan na medicinskim i telesnim znanjima. Kako je bolje sprečiti nego lečiti, mala deca treba da budu fizički aktivna kroz spontane aktivnosti, odnosno igru u što većem obimu. Igra je glavni preduslov za sazrevanje deteta i predsavlja osnovno sredstvo pomoću koga dete dolazi do ostvarenja određenih ciljeva. Fizički aktivna deca će imati jače mišiće i kosti (što predstavlja 70% ukupne mase tela) što će sprečiti pojavu deformiteta, imaće bolji metabolizam čime se reguliše telesna težina.

Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, nema donje i gornje starosne granice za bavljenje fizičkim aktivnostima. Ona je preporučena svima i u svako doba, u zavisnosti od ličnih karakteristika i zdravstvenog stanja. Za razliku od odraslih, kod kojih se fizička aktivnost uglavnom namenski sprovodi bavljenjem sportom i rekreacijom, deca je upražnjavaju i kroz igru, a efekti su mnogostruki po očuvanje zdravlja i pravilan rast i razvoj.

U savremenim uslovima automatizacije i načina života, fizička aktivnost je sve manja kod većine stanovništva. To nalaže potrebu pravilnog vaspitanja u fizičkoj kulturi i stvaranja navika za sistemsku aktivnost tokom čitavog života. Jedan od načina da se to postigne je i uključivanje u program Zdravo dete od najranijeg uzrasta, koji je primeren njihovom uzrastu i stepenu mentalnog sazrevanja. Navike stečene od ranog detinjstva ostaju za čitav život i teško se menjaju. Zato program Zdravo dete treba da bude deo svakodnevnice. Za vreme vežbi koje se sprovode tokom 12 časova ubrzava se i stimuliše pravilno disanje, veće količine kiseonika se unose u organizam, ubrzava se rad srca i podstiče cirkulacija, pospešuje se rad mozga, povećava se imunitet i sprečava nastanak akutnih i hroničnih bolesti, sprečava se nastanak gojaznosti, razvijaju se skeletni mišići te se sprečava loše držanje i nastanak deformiteta kičmenog stuba, stopala… Redovna fizička aktivnost najbolji je čuvar zdravlja. Kroz ovaj program ZDRAVO DETE deca stiču i samopouzdanje, upoznaju prijatan osećaj uspeha i socijalizuju se. Deca se uče pravim vrednostima i zdravom načinu života koje pomaže sprečavanju i kontroli rizičitih oblika ponašanja kao što su pušenje, alkoholizam i zloupotreba psihostimulativnih supstanci i narkotika.

Proverite takođe

rak-prostate

Rak prostate, zračenje i vijagra

  Pitanje Dragi dr Šulc, moj 61-godišnji muž je išao na zračenje pre dve godine ...

867 Komentari

  1. It’s a pity you don’t have a donate button! I’d most certainly donate to this fantastic blog! I suppose for now i’ll settle for book-marking and adding your RSS feed to my Google account. I look forward to fresh updates and will share this blog with my Facebook group. Talk soon!

  2. I entered facebook to see if I could find some friends who believed as much as I do that Danielle has serious problems and should not be on the show. Now that I have seen all of this, up front and in my face…I see I am not alone. Whew! That girl has some serious mental health issues. Why did you forget that she was calling herself a kindergarten teacher first…she had to hide her occupation because she is so gosh darn important.

  3. Ne ketkä tuohon rokotus-autismi yhteyteen uskoo, uskovat siihen niin lujasti, ettei taida mitkään todisteet riittää että he uskoisivat toisin.Näin ainakin olettaisin asian olevan niillä kenellä oma lapsi on autistinen.Melkein voisin sanoa että se varmuus jolla he pitävät rokotteita syynä, on verrattavissa kristityn uskoon Jumalan olemassa olemiseen.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.