Naslovna / Ishrana / ANTIOKSIDANSI
antioxidants-cancer-cells

ANTIOKSIDANSI

GVO-HmEc-Healthy-2bSvakodnevni proces stvaranja energije neophodne za život ljudskog organizma zasniva se na sagorevanju materija pomoću kiseonika, odnosno, oksidaciji. Međutim, ovaj proces ima i negativne posledice koje mogu biti pogubne po zdravlje i život čoveka.Bez kiseonika nema života i to svi znamo. Opet, koliko god da je kiseonik esencijalan za održavanje života, prilikom procesa sagorevanja dešavaju se i hemijske reakcije koje nemaju povoljne aspekte po zdravlje. U pitanju je stvaranje slobodnih radikala – hemijskih spojeva koji imaju osobinu da su izuzetno reaktivni pa se lako vezuju s materijama sa kojima dolaze u kontakt, čime remete ravnotežu molekula predstavljajući opasnost po zdravlje.

Slobodni radikali
Osim procesom sagorevanja, manji deo slobodnih radikala dolazi iz okoline. Slobodni radikali u koži mogu nastati delovanjem ultraljubičastog zračenja, kao i pod uticajem različitih zagađivača. Oni su istovremeno i nužni za opstanak jer se koriste u međućelijskoj komunikaciji, za odbranu od bakterija i štetnih agenasa. Proizvodnja slobodnih radikala povećana je prilikom vežbanja, jela i tokom borbe organizma protiv bolesti. Vezivanjem za masti, ugljene hidrate, belančevine i genetski materijal, slobodni radikali izazivaju oštećenje ćelija kao i lančane reakcije koje je teško zaustaviti kada se jednom pokrenu, a njihovo nagomilavanje izaziva različite bolesti i ubrzava starenje jer organizam postaje podložniji degenerativnim promenama.
Kako postići ravnotežu
Da se priroda pobrinula za apsolutnu ravnotežu postaje vrlo očigledno kada obratimo pažnju na namirnice i njihov uticaj na zdravlje i vitalnost; Tako, u prirodi svuda oko nas postoje materije koje su sposobne da spreče, odnosno umanje negativne posledice oksidacije. Materije koje štite ćelije od oksidacijskog delovanja slobodnih radikala zovu se antioksidansi. Oni snižavaju energiju slobodnih radikala, sprečavaju njihov nastanak ili prekidaju tok oksidacije čime pomažuodržavanju hemijske ravnoteže u ćelijama, da bi krajnji rezultat bio čitav niz povoljnih procesa za ljudski organizam i zdravlje čoveka:
– usporavanje nezaustavljivog procesa starenja,
– snižavanje količine holesterola u krvi,
– smanjenje rizika od arterioskleroze,
– detoksikacija kancerogenih materija,
– smanjenje rizika od nastanka raka,
– suzbijanje rasta tumora,
– zaštita od hroničnih plućnih bolesti poput astme, bronhitisa i emfizema,
– usporavanje napredovanja Alchajmerove bolesti,
– odbrana od štetnih posledica duvanskog dima i
– zaštita od ekoloških zagađivača.
Vrste antioksidanasa
Antioksidansi mogu biti poreklom iz ljudskog organizma ili iz okruženja. Takođe, postoje i veštački antioksidansi koji se dodaju namirnicama u industrijskoj proizvodnji kako bi se sprečio proces oksidacije i propadanja hrane. Oni ne mogu uticati na već započeti proces oksidacije, niti ga mogu sprečiti, mogu jedino da ga odlože čime se produžava rok trajanja namirnica. široka upotreba sintetičkih antioksidanasa započela je pre pedesetak godina i od tada traju rasprave koliko su zapravo te supstance korisne i da li ugrožavaju zdravlje ljudi. Iako je za pojedine utvrđeno da su štetni nikad nisu povučeni iz upotrebe, zbog komercijalne „vrednosti“. Zato, generalno, savet glasi da se manete unošenju nesintetičkih antioksidanasa.
Antioksidansi u hrani
Svaki organizam ima sopstvene odbrambene snage kojima može da savlada određenu količinu slobodnih radikala. Radi se o prirodnim antioksidansima, a kapacitet njihovog stvaranja zavisi od genetskih predispozicija, pola, starosti ali i navika u ishrani. Budući da na prva tri faktora (genetsko nasleđe, starost i pol) ne možemo uticati, kao jedino oružje u borbi protiv slobodnih radikala ostaje nam pravilna ishrana.
Najvažniji antioksidansi koje bi ishranom trebalo unositi u organizam su:3qP_kEcKEYgralfK
beta karoten
vitamin A
vitamin C
vitamin E
selen
Beta karoten
Karotenoidi su pigmenti topivi u mastima, koji se nalaze u narandžastom, žutom, crvenom i zelenom voću i povrću, a najpoznatiji su beta karoten, likopen i lutein. Snažnim antioksidativnim i antikancerogenim svojstvima oni štite od posledica stalne izloženosti ultraljubičastim sunčevim zracima i drugim kancerogenim materijama. U voću i povrćuima oko pedesetak karotenoida. Beta karotenom obiluje voće i povrće jarkih boja kao što su dinje, šargarepa, mandarine, mango, bundeva, breskva, brokoli, spanać. On igra izuzetno važnu ulogu u sprečavanju nastanka raka, jača imuni sistem, smanjuje rizik od aterioskleroze, srčanog i moždanog udara, I štiti od stvaranja mrene. Prema svojim potrebama, organizam može pretvoriti beta karoten u vitamin A, a njegova prednost nad vitaminom A je u tome što nema štetnog delovanja ni kada se uzima u većim količinama.
Ishrana koja obiluje luteinom (zeleno lisnato povrće, brokoli, spanać, kukuruz) takođe je izuzetno korisna jer povoljno deluje na krvne sudove i štiti od malignih oboljenja. Likopen je odgovoran za crvenu boju paradajza, a nekoliko puta je jači antioksidans od beta karotena.Novija istraživanja pokazuju da ima zaštitnu ulogu u nastanku raka prostate, kao i raka debelog creva.
Prema nekim istraživanjima kožu od ultravioletnog zračenja može zaštiti dnevna doza od 25 mg beta-karotena i 335 mg vitamina E, s napomenom da oni koji uprkos opasnosti od zračenja žele dugo da borave na intenzivnom suncu, moraju početi sa unosom ovih supstanci najmanje 6 sedmica pre početka sunčanja.
Vitamin A
Najpoznatiji simptom nedostatka vitamina A je noćno slepilo. Kao antioksidans, nezamenljiv je u borbi protiv srčanih bolesti i drugih degenerativnih stanja. Doprinosi pravilnom radu imunološkog sistema čime skraćuje trajanje bolesti, jača otpornost na infekcije disajnih puteva, potpomaže rast i čvrstinu kostiju, zdravlje kože, kose, zuba i desni. Takođe, doprinosi povlačenju staračkih pega, a pri spoljašnjoj primeni dobar je u lečenju akni, ublažavanju bora, plikova i otvorenih čireva. Najpoznatiji prirodni izvori vitamina A su:  šargarepa, , tamnozeleno i žuto povrće, žuto voće.
Vitamin E
Vitamin E sprečava oksidaciju masti, vitamina A, selena, nekih oblika vitamina C i oksidaciju LDL (lošeg) holesterola čime smanjuje rizik od pojave ateroskleroze. Takođe, smanjuje rizik od srčanog udara, a budući da ima diuretičko dejstvo, snižava krvni pritisak. Ovim se lista pozitivnih funkcija vitamina E ne završava – on smanjuje rizik od spontanog pobačaja, nastanka Alchajmerove bolesti i različitih oblika raka. Zatim, otklanja umor, usporava starenje ćelija, ubrzava zaceljivanje opekotina, sprečava nastanak debelih ožiljaka, pomaže kod istegnuća mišića, sprečava nastanak krvnih ugrušaka. Vitamina E u većim količinama ima u soji, pšeničnim klicama, biljnom ulju, oraščićima,lisnatom povrću, spanaću, zrnima žitarica .
Vitamin Cz-704x528
Vitamin C igra glavnu ulogu u stvaranju kolagena koji je važan za rast i obnavljanje ćelija tkiva, desni, krvnih sudova, kostiju i zuba. Ubrzava proces zarastanja rana i opekotina i zaustavlja krvarenje desni, smanjuje stvaranje krvnih ugrušaka, povećava apsorpciju neorganskog gvožđa i izuzetno jača imunološki sistem čime smanjuje opasnost od nastanka virusnih i bakterijskih infekcija. Bolest koju prouzrokuje nedostatak vitamina C je skorbut. Većina životinja u stanju je da sintetizuje vitamin C ali mi se moramo služiti izvorima ovog vitamina u hrani. U slučaju da u organizam unesemo preveliku količinu vitamina C, ne postoji opasnost od hipervitaminoze jer se on lako izbacuje iz organizma putem urina. Najbolji prirodni izvori vitamina C su agrumi, bobičasto voće, šipak, zeleno i lisnato povrće naročito zelena salata i kupus, paradajz, dinja, krompir i paprika.
Selen
Selen je mineral s moćnim antioksidansnim dejstvom. Deluje sinergijski s vitaminom E, tako da se povećava snaga i jednog i drugog antioksidansa. Selen je izuzetno bitan za stvaranje glutation peroksidaze – glavnog antioksidansa tela koji se nalazi u svakoj ćeliji. Pomaže u smanjenju rizika od bolesti kardiovaskularnog sistema i srčanog udara i učestvuje u zaštiti od različitih vrsta raka. Ovaj mineral doprinosi održavanju mladalačke elastičnosti tkiva, ublažava valunge i nelagodu u menopauzi, pomaže u lečenju i sprečavanju pojave peruti, a povećava i broj spermatozoida čime doprinosi većoj plodnosti muškaraca. U velikim količinama je toksičan pa se preporučuje uzimanje u namirnicama koje ga sadrže, bez dodatnog unošenja čistog selena. Najbolji prirodni izvori selena su: pšenične klice, mekinje, luk, paradajz, brokoli, beli luk i integralni pirinač.
Snažnu antioksidativnu zaštitu stvaramo konzumacijom ekstrakta ginka bilobe, zelenog čaja i koštica grožđa. Koštice grožđa imaju pedeset puta jače antioksidanse od vitamina C i E, što naravno ne znači da bi trebalo zanemariti namirnice bogate ovim vitaminima.fresh-milk-strawberry-blueberry-and-banana-drinks-wooden-table-assorted-protein-cocktails-fresh

Proverite takođe

rak-prostate

Rak prostate, zračenje i vijagra

  Pitanje Dragi dr Šulc, moj 61-godišnji muž je išao na zračenje pre dve godine ...